Учитељ
ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 41
тезр. старословенском језику онда кад се издвојио из опште словенске језичке заједнице, морао је бити облик “јемБиђ, а не емрцр. Да је морао живети овакав облик, доказ је данашњи облик јамац у српском језику; јер је он могао постати само из старо-српског облика "јмрце, а никако из кмбцђ. А кад је овакав облик живео у старом српском језику онда кад се он издвојио из прасловенског језика, морао је живети и у старом словенском језику приликом његова издвајања из заједничког словенског језика. А да је корен јем морао живети у таком облику у старословенском језику, доказују примери где је јр дало им: нилни (од “јемати), принмлти (од "пријбмати), принић (од "пријбмђ), длимћ (од "зајљмђ), ддаимлта (од "зајђмати) и др. Има и облика са ви место им (кемлти, приематн, пртем, умем, хлжемлтн и др.), али то су облици секундарни, постали од првобитног корена јм.
Облик јамац данас се ретко говори, али је некад био много обичнији у употреби (види напред поменуте цитате). То доказује и реч јамачно (септе), која се само тако говори; а према данашњем обичном јемац требало би да се говори "јемачно. Сем тога, у Србији се данас говори обичније јамчити него јемчити (код Вука је обрнуто).
Из свега овога јасно је да јемац не може никако бити српски, него црквено-словенски облик, а да је српски облик само јамац, те њега само треба и употребљавати у књижевном језику. Упореди речи с истим кореном: зајам (нема "зајем), најам (а не "најем), појам (а не "појем), ујам (а не "ујем; у тимочком говору ујњм, а то је старинско "ујђмђ), сајам (а не “сајем).
Што вреди за јамац, вреди и за све остале речи с истим кореном.
Дакле, говори и пиши: Гамац (а не јемац), јамчити (а не јем-
· чилби), јамчити се (а не јемаимиц се), ујамчити (а не ујемчити),
ујамчити се (а не ујемчитши се), подјамчити се (а не подјемчили се), јамчење (а не јемчење), јамачно (само тако), јамство (а не 7емсво), јамственик (а не 7јемешвеник), јамствовати (а не јемсшвовата), ујамак (а не ујемак), јамати (а не јемаши), јамање (а не јемање), јамач (а не јемач), јамачица (а не јемачица), јаматва (а не јемаива), јамачки, а, о (а не јемачки, а, 0).
50. Пријем или пријам 2
У старословенском језику налазимо приних и прнемћ. И један и други облик постали су из старијег облика "пријбмђ, који се није