Учитељ

ЛОВ УЧИ БОБ

сачувао. Да је "пријвмђ старије од прикмђ, доказ су српске речи с истим кореном: ујам, најам зајам, појам, сајам. Ове су речи могле постати само из старо-српских облика: ујђм, најђм, зајђм, појђм, сбјрм. Реч ујем (фе Миегоеђићг, ротно деђна тошоп) говори се и данас у тимочком говору. Ови облици воде своје порекло из прасловенског језика приликом његове деобе на словенске језике, те је и старословенски језик у то доба морао наследити из прасловенског језика облике: "оујвмђ, "најђмђ, "зајђмђ, “појљмђ, ВОЂЈБМЂ, па према њима и =пријвмђ. Облик прикмђ, дакле, ноновијег је порекла, и он се развио према руско-словенском изго-

вору. Њега не налазимо ни у старим српским споменицима (у | Даничићеву „Рјечнику из књиж. стар. српских“ налазимо само приимђ, а прикмђ нема). Па и Вук у свом „Рјечнику“ не помиње ове речи; тако исто и Даничић (у „Основама“). Облик прикмљђ,

дакле, чак није постао народна реч, што је један разлог више да

је ово био црквено-словенски облик. А кад пријем није народна реч, тим пре смемо обновити стари српски облик “пријђм, који по

данашњем изговору мора гласити пријам. Пиши, дакле, само: пријам (а не пријем), пријамни (а не пријемни; пријамни испит, а не пријемни испит).

51. Болесан или болестан 2

Врло се често говори, а и пише, болесан. Овај је облик по-

стао по аналогији (изједначавањем) према осталим падежима и родовима, где Фф испада због неподесног изговора групе сши: 2. пад.

мушког и средњег рода болесна (од болестна), 3. падеж болесну

(од болестну), 6. падеж болесним (од болесшним), 2. падеж множине болесни (од болесшниг) итд. ; 4

Облик болесан не ваља; јер од именице болест, кад на основу

болест- дође наставак за мушки род -н, може постати само придев _

болестан (болест-а-н), а никако долесан. "Ово вреди и за све сличне придеве.

Зато пиши: болестан (а не болесан), користан (а не корисан),

жалостан (а не жалосан), радостан (а не радосан), пакостан (а не пакосат), мастан (а не масан), постан (а не посан), властан (а не власат), известан (а не извесан), врстан (а не врсан; „врстан човек“ = пој ћото, отдеп сећег Мепзећ, а не „бврсан човек“), јакостан (а не 7акосан), свестан (а не свесан), несвестан (а не не-

свесан), частан (а не часан), савестан (а не савесан) милостан (а не