Учитељ

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА : 43

маилосан), ластан ==1.) досадан, мрзак, оНозиз, 2.) беспослен (у. Дубровнику) ја не ласанј и др.

52. Махна или манаг

У Вукову „Рјечрику“ налазимо реч мажана или мана у значењу „недостатак“. У Даничића, пак, налазимо само матана („Основе“, стр. 142.). У тимочком говору има облик маана (мана, ређе мана), Према акценту у тимочком говору, који држи велику старину у погледу места акцентуације, Вуков облик мастана или је дијалектички или погрешно забележен. Да књижевни акценат треба да буде матана, а не матана, доказ је, поред тимочког изговора, и сажет облик мана; јер је мана могло постати само од првог облика [Исп.: грошашцњ од гротошаши, нећу од нетоћу, тезр. неећу, зибсе од зиебсет (шездесет), сати од сахати итд. ј 5

Од махана, дакле, могло је постати само мана, а никако мана. Зато се мажна не сме писати, премда данас тако врло многи пишу.

Али реч махана (мана) није српска, а место ње имамо своју реч, те место махтана (мана) треба писати недостатак.

Они, пак, који, и поред српске речи недосташак, хоће да пишу туђу реч, не смеју нипошто писати масна, него махана или боље мана.

53. Млого или много 2

У народном језику обично се говори млого. Многи тако и пишу. Па и Вук је у прво време свога књижевног рада писао. млого, али је у доцније време од тога одступио и писао много.

Према старословенском мпогљ о тиНиз, многмвдм 5аере, многлувект тег и др. у српском су језику једино оправдани облици многи, много. Облици млоги, млого постали су простонародном етимслогијом у доцније време, те се — пошто имамо и правилне облике са мн — не смеју употребљавати.

Ово вреди и за остале речи изведене од придева многи.

Зато пити: многи, е, а (а не млоги, е, а), много (а не млого), множина (а не мложина и млозина), мноштво (а не млошиво), множити (а не мложсилам) и сложени глаголи од њега (умножити, намножити, помножити, размножити, измножити), множење (а не мложсење).