Учитељ

44. УЧИТЕЉ

54. Млити или мнити2

Место мнишњ често се говори и пише млиши у значењу „мислити“.

У старословенском језику овај глагол гласи мбнђти — мн —- мБниши итд. Ово би у српском језику дало "мнеи (мњети), „мишм. Али је овај глагол прешао у [ раздео ТУ врсте, те се: говори мниши, мним.

Према томе, једино су оправдани облици са мн: МНИТИ, МНИдијах, мњах, мних ит,д. (а не: млити, млидијаг, млиг, мљаг ит.д.).

Место мниши боље је употребљавати много обичнији глагол МИСЛИТИ.

55. Мњење или мнење 2

Да бисмо знали који је од ова два облика правилнији, морамо се обратити опет старословенском језику, који једино одлучује у питањима ове врсте. У њему ова реч гласи мљиљине. Одатле у српском језику може постати само мнење, а никако мњење. У Вукову „Српском рјечнику“ налазимо само облик мнијење (по јуж. говору), а то потпуно одговара старословенском облику мљићинк.

Према томе, пиши: мнење (а не мњење), или боље мишљење.

56. Зламење или знамење 2

Према старословенском дилменне (општ), оправдан је у српском језику само облик знамење, а не зламење. Зламење је постало простонародном етимологијом према речи зло, с којом је реч зна„мење доведена у везу („нешто што слути на зло“) [Исп. Магенса „таш. 1 56“ стр. 43. 5 284.

Ово вреди и за глагол знаменовашц.

Дакле, пиши: знамење (а не зламење), знаменовати (а не зламеновалиа). (Наставиће се.)

Београд. | Жив. Н. Стефановић, проф.