Учитељ

64 : УЧИТЕЉ

чини појединим добра: негује болесника, помаже сиромаху, спасава чељад запаљене куће, спасава децу кола и воде, спасава дом од разбојника ит.д. Обојица су добри хришћани, обојица помажу ближњима, па ипак отац пресуђује : да су задужбине старијег брата _ трајније „Задужбине се могу подизати и новцима и добрим делима“. и: „Свашта мало траје, а добра дела живе вечито“. По овом чини се да Гавриловић, Анастасијевић, Радивојевић, Текелија и др. нису учинили добра дела дуговечна. А да ли је таког Мени се чини да ова прича није допринела доброти ове књиге свој део. — „Срећа и памет“, прича је без икаквог моралног циља. Ту је очигледно: „Биле се јетрве преко свекрве“. И анђели место да тачно реферишу Господу како људи живе и какво им је задовољство они праве експерименте са сиромашком, а проста је ствар да срећу не схвата сваки подједнако да човек луд и није човек. — „Дивљак“ је гатка са врло ружним епизодама, без естетике: не поштује се гостопримство већ се гост коље и једе, ђак слепи дивљака, сече свој прст, гура дивљака у воду. Све је без моралног повода и разлога; ни налик на квалитет гатке „У цара Тројана козје уши“, и приче „Завист“ и др. које украшавају ову књигу дечју. — „Турци и Св. Стеван“ — прича је без смисла, ништа неће дати духу, а тако исто је слаба и ништавна уметничка сличица „Клони се инаша“. Уметничке причице или слике остале мислим да су потпуно добре. Рекао бих да „Љубав према ближњему“ од Л. К. Лазаревића првим својим делом не одговара данашњој стварности, јер онаквих попова немамо. |

Ако се просмотре ове приче и реферати г. г. референата о овој књизи види се опет јасно, да су овде превидели ту околност, како је много причица ових, као год и песмица, већ билоу, Ш и!М старој читанци, а они су због тога много замерали неким читанкама, као да су много узеле из старог репертоара. Ове су исте превидели и код других чланака ове књиге. То доказује да стечаји у нас нису никаква гаранција него пријатељство. Ја не замерам г. г. састављачима ове читанке што су овако урадили, јер верујем да за децу нема старог репертоара него је њима све ново, а оно што је било добро у старим читанкама требало је узети. Тежња за моралношћу и карактерношћу је вечита. Осем овога нису видели да има прилога који су већ у гимназиским читанкама, он ће бити досадног понављања; па тако исто нису видели да има причица из „Кнез Милош у причама“ од М. Ђ. Милићевића, за