Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 65 које дело рекоше: „није од литерарне вредности“, и ако други не мисле тако, па и они су своје тврђење оповргли пропустивши у ову књигу „Правичност“. Г. г. референти у овој читанци пуштају пуно химна и молитава а у једној другој не одобравају „О хлебу сви живимо“ где се износи врло лепо поштовање хлеба!! То је само доказ двотеорности.

Чланци. Све прозне саставе схватамо овде као чланке, па били они слике, описи или друго. Сви су чланци пробрани разумно и смишљено. У њима је доста осећања, доста живота и у сваком љубави према свему српскоме, било то према вери, било према обичајима, било према земљи, било према народу. Све је скроз национално, српско. Тежња г. г. састављача чини ми се да је ваљано постигнута. Следеће примедбе не износим да умањим вредност њихову (састава), него само да се процене, па у следећим издањима допуне и преправе. Примећујем: у чланку „Народ“ од Ст. Новаковића да би требао да буде или само начелан или пак специјално српски. Хтео је бити обоје па је некако постао нејасан. Овакав, какав је, у овој читанци добио би одређености кад би после сваке заменице наш додала се реч србски, као што бии завршетак зову се народ ваљало заменити са чине један исти народ, као што је у почетку речено. — Чини ми се да садржај чланка „Договор кућу гради“ од М. Ђ. Милићевића није у слози са насловом. Хоће се поштовање шуме, што је главно у овом чланку (можда и причи) па је дошло то да се договор о кућењу савршено изгубио пред једном тврдоглавом женом, која прети да ће се обе-

сити ако шуму посеку. — „Мачва у прошлости“ од Ј. М. Веселиновића говори само о некадањим кућама у Мачви, а само 3—4 реченице говоре о Мачви. — У „Како живе шумске живошиње у

зиму“ од некуд се умешао ловац због медведа па наишао и на хрчка, слепог миша и јежа. Спасава ситуацију: „Ове животиње неће ловци ни да лове“. Каже се да је у пољу иу шуми све мирно и пусто (зими). То није тачно, а то се одмах потире оним што се каже да људи иду за дрва. Још се каже о зецу: „Ловци га рано пробуде, пусте керове те га стигну и ухвате“. Мени се чини да зец дању спава а ноћу пасе, и да керови не хватају зечеве већ их само плаше и гоне. Осем овога чланак се задржава само на неким шумским животињама, те није потпун. — У шуђини се браћа познала“ магловит је и нејасан састав, идеалисање. — „Град Коњиц“ није велика знаменитост и за децу у Србији, а нама није потребно доказивати да су Срби мухамеданци и ми браћа, а за Босну ова

УЧИТЕЉ 9