Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 69

па: „који верују у један понос народни.“ Све је то непојмљиво и страно почетнику и захтева много историског знања, па да се постигне читање по програму. Исто тако у Гостопримству помињу се Лазар, Ст. Високи, Ђ. Бранковић, „злогласни“ Вук, Мабарска, Турска, Дубровник и његова независност и т. д. Читање ту мора бити механичко, што не би било да је чланак добио друго место. — Многе у истини лепо одабране, али тешке, песме дошле су у почетку. Бојим се да та неразумљивост не одбије ђака од ове књиге, а кад се не воли читанка — не чита се па онда и успех не постиже. Греше они што мисле да и деци у основној школи ваља давати дела „велика“ — класична, онаква, каква су она дата први пут. Они мисле да ће тиме однеговати децу у великим делима. Човек не ужива у ономе што не разуме, оно га не интерересује, па и не васпитава га; дете још мање. Може се мучити али без циља. Један прост човек осећа више насладе у обичном свирању сеоских Цигана него ли у каквом класичном комаду кад га свира каква музички образована група. И дете ће занимати опис, песма и др. састав који му је приступачан, у коме неће свој мозак напрезати код сваке речи и реченице премишљајући шта значи, а ако се умори у почетку преостатак ће му бити у свести као у полусну, а што није интензивно у души — не оставља видна трага. Дете ваља уводити у разумевање великих дела, али за то та дела морају се саобразити са духом детињим. Мени се чини да то није у овој читанци довољно учињено. Истина, уз читанку је и учитељ као путопоказач и вођ. Он мора све знати и разумети, мора смишљено објаснитн и оно што нема смисла, он мора стећи веру ученичку и у себе и у књигу. Но мени се чини да књига сама собом треба да је лак и вешт учитељ, а учитељ да јој ретко помаже. Чини ми се да ће деци бити тешко у један пут растумачити провинцијализме, пронаћн намеру састава, разумети га, осетити сласт читања и постићи лепоту. Састављачи читанака ваљало би да тако удесе читанке, како би развили код ученика вољу за читањем, као што то постижу приповедачи и романсијери.

У овој читанци осећамо ми старији: финији и утанчан укус; само што је она за малишане, а не за нас, одређена, па је бојазан да они овај литерарни капитал не приме као какав досадни багаж, т. ј. да не могу овај фини укус схватити према нашем замишљању. Неоспорно је да је унето литерарно добрих ствари. Деца се уводе у разумевање њихово, само је поступност слаба.