Учитељ
= КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
Наставни план одредио је српском језику у ТУ. разреду шест часова недељно, рачунајући ту и словенско читање. За словенско читање мора се оставити барем један час, за писање, граматику, декламовање мора се узети 1—2 часа. Читању, разумевању, објашњењу појмова, извођењу поука остаје недељно 3—4 часа. Читанка ова није узела јединице других предмета по програму па да се на часовима н.пр. историје растумачи, преприча, вежба правилан говор и др., а да на часу српског језика остане чисто читање и вежбање у течном и лепом читању, него је узела јединице из историје као.и других предмета програмом непредвиђене, а у том случају нема довољне везе између читанке и др. предмета и у главном отежава се учење језика а и деца се преморавају.
На школске одморе и празнике расходују се у редовном раду 15—16 недеља а за рад остају 36—837. У најповољнијем случају читању остају око 150 часова свега, а у том случају на час доћи ће по две стране да се читају. Запитајмо се; да ли се за 3—4 сахата могу тачно, течно, разумљиво и лепо прочитати две стране ма кога Чланкар да ли се све то може логично и правилно испричати2 да ли се може све довољно објаснитиг — Претпоставимо да може. А онда шта ћемо са оним из програма: „Све више вежбања у читању и разумевању других згодних књигар“ А шта ћемо са оним упутством г. Министра што каже да се програм заврши до маја, те да остало време остане понављању и утврђивању» А шта ћемо кад завлада зараза и друге сметње» — Истина је да програм не тражи у ТУ разреду да се чита „најпре из читанке за овај разред“ али оно „и других згодних књига“ аналого, упућује нас на читанку. Биће учитеља чији ће ученици ову читанку прочитати 5—6 па и 10 пута, али није говор о могућности већ о правилности и резултату.
Најпосле да се осврнемо на дијалекте српског језика у овој читанци. Чланци су већином у источном дијалекту, песме народне у јужном, а народне приче и уметничке песме изнете су мешовито. Све ми се чини да би било корисно унети уз сваку покрајину и по који чланак у том наречју. ПА би се и у језику испољила тежња одељка, „Српске земље“. Мало се то постигло песмицом „Оче наш“ (стр. 2.), причом Кар“ (стр. 183., чланцима „У Далмацији“ (стр. 181.), „Из Горског Вијенца“ (179.). "Те је мало за познавање и разумевање усменог српског говора, што програм тражи.