Учитељ

82 УЧИТЕЉ

зали манастире, снабдевали их књижицама и у њима отварали школе. У неким манастирима (Хилендару, Студеници и Манасији) биле су више школе. У оно су доба манастири били средишта образовања, а калуђери су се бавили књижевношћу, васпитањем омладине и преписивањем црквених књига. У том времену су неговане и вештине, а нарочито црквена архитектура и црквено сликарство. ;

Краљеви су држали на двору учитеље с вишом спремом, који су васпитали принчеве и племићске синове. Предавано је на српском и грчком језику. У 14. веку су српски патријарси постављали учевне епископе за учитеље у градским школама. Осим манастирских било је и парохијских школа, где су били обични учитељи, али су морали имати дозволу да могу предавати. У племићским породицама су и девојчице васпитаване. Краљица Јелена је установила у свом двору у 13. веку завод за васпитање сиротних девојчица. Цар Душан је био установио у Ђаковици (у Старој Србији) велику школу за образовање чиновника, који су били судије и судили по његовом законику. У овом законику има једна одредба, да се у свима градовима и селима морају отварати народне школе. Учитељима је препоручено: „децу с љубављу да уче и да о њима размишљају, као што отац размишља о срећи своје деце. Да би радо ишла у школу, треба им давати поклоне, било крстиће или слике светитеља“ итд.

У народним школама су предавани ови предмети: читање, писање, вера и црквено певање. При читању се најпре учила цела азбука, па су слова састављана у слогове и речи. Као штиво су служили псалми и поједини одељци из црквених књига. Писање је учено на таблицама премазаним воском, или плочама. Писана су најпре слова, а за тим молитве. Веома много је обраћана пажња на лепо писање. Исто тако много је обрађивано црквено певање. У средњим школама су били предмети: српско-словенска граматика, Поетика, Грчки језик, Аритметика и Географија. Један знаменит писац из тог времена препоручује овај ред при читању штива: 1. читање једног. одељка; 1. објашњавање истог; 3. граматичка анализа; меморирање одељка и 5. размишљање о прочитаном. Више научно образовање добивали су племићски синови у Цариграду и Дубровнику. У Цариграду су учили грчки, а у Дубровнику латински. Грчки је језик служио до 14. века као дипломатки језик у Србији, а од тада је опет био српски језик дипломатски на двору