Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД “160

српском, турском, мађарском и румунском. У то доба је цветала српска књижевност и рударска индустрија, на којој су радили Саси из Ердеља. У овој су периоди и новци ковани.

Б. Српске школе од 15—18. века.

У другој половини 15. века су Србија и Босна изгубиле своју самосталност и због тога су многи Срби отишли у јужну Угарску, Срем, Славонију, Хрватску и Далмацију. Ну кад у 16. веку Турци освоје и Угарску, све српске земље потпадају под власт турску и то је трајало до краја 17. века. Само Црна Гора и Дубровник имађаху у неколико самосталност. Отуда је могло да буде још у 1493. години прва српска штампарија у Црној Гори. У Дубровнику опет отпоче српско-словенска књижевност и цветала је у 16. и 17. веку. У школама је се учио латински и италијански језик. У осталим српским земљама Турци нису трпели јавне српске школе и духовна култура је негована само у манастирима. Код цркава је народ слушао од слепих гуслара о српским јунацима и својој славној прошлости. Године 1690. и 1737. биле су две сеобе под патријарсима, када је се иселило око 50.0000 породица у Угарску. Одатле су они водили борбу противу Турака. Због тога су добили од аустријских царева извесне привилегије за цркву и школску аутономију, на основу које су подизане у 18. веку српске школе. Кад су Аустријанци (1718—39. године) заузели Србију, у Београду и Сремским Карловцима буду отворене велике школе, али су наскоро затворене, јер су Турци понова Србију освојили. У тим школама учен је руски и латински језик. Број српских школа у АустроУгарској увећао је се поступно и 1780. године их је било на броју 413. Њих су организовали и њима управљали одлични педагози: Т. Јанковић Миријевски, Ст. Вујановски и А. Мразовић. Предавано је по Фелбигеровом методу. Ови су просветни радници још спремали учитеље и писали уџбенике. У 18. веку су радили Ј. Рајић, писац историје и првог катихизиса за српске школе, Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, философ и педагог, који је узео српски народни језик за књижевни, а из тог је времена и славни математичар и природњак Руђер Бошковић из Дубровника. Више образовање и стручну спрему су давале: карловачка виша гимназија, богословија и сомборска учитељска школа.