Учитељ

84... УЧИТЕЉ

В. Српске школе у 19 и 20. веку.

У 19. веку су српске школе показале велики напредак. У том времену је се Србија ослободила, увећала и добила независност. Године 1878. би и Црна Гора увећана, Босну и Херцеговину је окупирала Аустрија, Дубровник изгуби самосталност и под Турцима остадоше Стара Србија и Маћедонија. Српски народ је сада био подељен на четири државе и српске школе су се морале различно развијати. Ипак је свима њима нешто остало заједничко: васпитање је носило народни карактер. Српски народни говор победи руско-словенски. Вук Караџић узе народни језик за књижевни и он се уведе у школе.

У Србији је још за време устанка (1811. г.) постављен министар просвете. Народних школа је било у почетку мало. 1820. год. је било око 20 општинских школа. По уставу из 1835. год. министар просвете имао је да се стара о отварању школа. Исте године он постави 23 учитеља с платом од 200—400 динара. Године 1836 би постављен један гимназијски професор за директора народних школа. Први учитељи већином су били из Угарске и то с различном спремом: богослови из Карловаца, препаранди из Сомбора, Панчева и т. д. Први наставни план прописан је 1837 и 1888. г. По њему је се учило у првом разреду : читање, писање рачунање и неколико молитава. У 1. раз. долазиле су још: библијске приче и катихизис, а у Ш и ТУ српска граматика, срп. историја, немачки језик и црквено певање. Године 1844. изиђе први закон о народним школама и према њему је прописан нов наставни план, где дође земљопис место немачког језика. Од постанка овог закона су примана и женска деца у школу и отворене су многе нове школе, те их је 1845. год. било 283. Године 1850. би наставни план у неколико измењен. По закону о народ. школама из 1857. год. свака већа општина је морала имати народ. школу, а кандидати за учитеље морали су полагати испит. Плате су порасле од 500—1000 динара. Надзор су водили четири секретара министарства просвете. 1863. године ступи у живот нов закон о народ. школама и по њему су морала имати четвороразредну школу и мања места. Плате су подељене на 10 класа. Прва је имала 1504 дин; а десета 500 дин. Те године је било 273 мушке и 28 женских школа. Прва учитељска школа је установљена 1870. г. у Крагујевцу, друга 1881. г. у Нишу. За учитеље, који нису свршили учитељ школу држали су о ферију професори учитељ. школа педагошке курсове.