Учитељ

ДВЕ НЕОПХОДНЕ ПОГОДБЕ ЗА ПОВОЉАН УСПЕХ 151

ћином уредно слао децу у школу, па и они, који би хтели да буду у том погледу неуредни, увиђајући сву закснску строгост, испуњавали су своју родитељску дужност према школи. Ако је и где било у том погледу неуредности, она је потицала само с тога, што се законске одредбе нису извршивале како треба. За 16 година, колико је важио овај закон, народ је био стекао уверење, да се школски закон мора испуњавати као и војни.

Но закон о народним школама од 1898. године био је у погледу кажњавања неуредних ђачких родитеља, већ попустљивији. По њему, после опомене, родитељи се кажњавају за сваки изостанак по 0:20 дин., а један се изостанак рачунао пре, или после подне. Родитеља, који на пример не би слао дете у школу преко целе године, постигла би казна од 30—100 динара, или 40—50 дана затвора, ако се према имовном стању новчана казна не би могла наплатити.

Али закон од 1904. године у овом погледу је сасвим попустљив. По њему, после опомене, родитељ се кажњава са 0:20 дин. за дан изостанка; највећа казна би изнела 40 до 50 дин, у новцу, или 8—10 дана затвора. Нема сумње, да ће оваке благе казне утицати на појављивање све веће неуредности од стране ђачких родитеља. Уверени смо, да овога не би било, само да није рачунато 5 динара у дан затвора и да није одобрена замена новчане казне затвором онима, који плаћају 15 динара непосредне порезе.

Кад знамо, да је велики број оних, који имају деце у школи, а плаћају до 15 динара непосредне порезе, онда ми, према предњој законској одредби о казнама, можемо ускоро дочекати, да нам се школе испразне. Па и зашто не би» Онај који плаћа преко 15 динара непосредне порезе, у стању је да плати и ону благу казну за дете, јер га то мање стаје, но да погоди слугу!. Онај пак који плаћа

1 Ово смо чули од многих сељака. до