Учитељ

208 УЧИТЕЉ

Ожалошћена супруга твоја губи честита угледна, радо виђена у свима друштвима супруга, те ће губитак тим бити већи, жалост тежа бол без пребола.

Пок. Сотир родио се у Лицу 1878. год., ту је свршио осн. школу и гимн. а по том, потпомогнут братском љубављу, свршио је учит. школу и 8 година са пуно љубави и преданости радио у школи, делао на послу народног просвећивања, чије раденике упоређују са свећом која себе сагорева да би друге осветлила.

На жалост прека, изненадна смрт, прекинула је врло брзо, препадом, изненада као гром, тај користан рад, срушила један крепак, снажан организам пун животне снаге, смрт је извалила из земље дуб и однела школи раденика деци школској истинског учитеља.

Нама доброг колегу супрузи милог друга браћи сломила крила. ИМ ја стојим нем пред овим страшилом што се смрћу зове, моји живци утрну, мисли застану пред овим очигледним фактом: шта ова авет учини од човека, од човека који је раскинуо везе, очеличио снагу, култивисао ум. При том ја никад нисам говорио на овим тихим и тужним погребним свечаностима, те веома жалим што у овом случају не могу да нађем довољно пробраних речи којима би изјадао тугу своју и свога колегијума за једним нашим другом, који је наше неподељене симпатије уживао.

Поред свега тога ја морам да истрајем у дужности да се у име колегијума опростим, да говорим у часу када би се најрадије у се повукао и сетним мислима на вољу пустио. Стога се ја у непосредној близини школе у којој си се ти учио и за чијег си се раденика, добри Сотире, спремио праштам с тобом у име овдашњег колегијума. 23. јуна прошле године ја сам имао необично задовољство, да се дивим твоме раду, твојој љубави и енергији на послу да ти се на томе захвалим а данас 18. маја, на жалост врло брзо, ја сам дочекао врло жалостан тренутак у животу да ти кажем последње збогом и да те у име колегијума и споје испратим жалосним речима: Бог да те прости и помилује добри наш Сотире.

М. В. Поповић учитељ