Учитељ

НЕ КРО ЛОГ 260

МНЕНРОЛОГ

Сотир Коцић

учитељ сувојнички, члан утемељач Учитељеског Удружења,

12-ог маја ове године умр'о је, после операције, сасвим изненада млад, здрав и врло крепак Сотир Коцић. Покојни Сотир умро јеу Нишу у болници али је донесен у Лесковац и сахрањеи у Лесковачком гробљу поред родитеља својих и родбине своје. Сем браће његове, удове и родбине гроб пок. Сотира обиђу по који пут и колеге његове и у знак сећања и жалости запале воштаницу на новој и необичној кући његовој.

Лесковачки учитељски колегијум корпоративно је учествовао на погребу свога колеге и ја сам се у име колегијума, пред црквом која је у непосредној близини школе опростио са покојним Сотиром овим речима:

Ти полазиш, пријатељу наш, тамо одакле се нико није вратио, ти идеш тамо, тамо ћемо сви ко пре ко после, али ти полазиш сувише рано преко реда, ти пре времена идеш, што жалост нашу увећава, болове чини тежим.

Ја за тренутак само задржавам и тебе и цео спровод пред храмом, који по религији нашој треба утехе да нам пружи, те да те још мало задржимо у нашој средини, да се с тобом као колегом опростим у име колегијума учитељског у чијим редовима твој ожалошћени брат заузима угледно место сем тога да се и као изасланик свога срца и својих осећаја опростим с тобом са својим млађим другом, кога сам одавно волео, кога сам на раду видео и упознао и од тода још више заволео безгранично- ценио.

Наш колегијум и учитељски кадар наш губи у теби једног одушевљеног, савесног, спремног, вредног, послу · и сувише преданог раденика, раденика пуна и воље и снаге увек готова да све своје силе врло раскошно силави у службу идеала својих, ми губимо, из нашег реда, једног тихог, скромног увек одмереног и примерног вазда присебног и прибраног грађанина и човека.

Браћа, ожалошћена браћа твоја губе најмлађег, најмилијег брата, губе јаку снагу, којом се братска зајед- | ница слаби, срце рањави, болови јачи постају, сузе навиру. | о