Учитељ

158 УТИТВЉ

будућих учитеља трпали само плесан и буђ својих устојалих, убајаћених дидактика и методика.

Заједно са стварањем нових школа створио је Толстоји знаменити свој часопис „Јасна Пољана“, посвећен пропаганди његових идеја о васпитању и образовању и описима опита, искуства његовог и његових другова. Часопис је тај излазио само годину дана, али чланци Толстојеви, који су у њему објављени, макар што су их званични крманоши руске педагогије преко рамена гледали и савршено о њима ћутали, ипак су дали педагошкој мисли подстицај, који ју је довео у велико кретање. Снага се тога покрета истина у току пола столећа сузбијала и заташхавала притиском убиствене педагошке и бирократске рутине, али је она за то данас тим већма изашла на видик у започетом васкрсавању мртвог царства васпитања и образовања, у ком су милијони младих живота гинули, пре но што су се могли развити.

Та делатност великог школског реформатора била је прекинута у првом реду његовом преумореношћу, а поред тога и тиме, што се груба рука насиља умешала у посао, који је за њега био светиња. Прекинути посао, наставио је Толстој у седамдесетим годинама, када му се он наново предао с оним истим страсним заносом.

У половини 70-тих година Толстој поново учитељује у школи за сељачку децу, коју је отворио у својој кући, саставља свој прекрасни буквар са књигама за прво читање, ватрено се бори за своје наставне методе противу система, који су тада господарили у тадашњој напредној педагогици и штампа у „Отачаственим Записима“ значајан чланак „О народном образовању“, који је као што прича, биограф Толстојев, П. И. Бирјуков, „изазвао буру негодовања и — одушевљења“.

Затим се, као што је познато, педагошки рад Толстојев опет прекида његовим радом око стварања „Ане Карењане“, а после великом његовом духовном кризом пред крај седамдесетих година.

Та духовна криза, која нам је дала Толстоја — религиозног и социјалног реформатора, упућује сву снагу генија Толстојева најпре на решавање основних проблема човечанског бића, а затим на распростирање учења о смислу живота и о поновном стварању читавог живота човечанства на основима тога учења о божанствености човекова духа и о братству свих људи и народа. Но упутивши Толстојев дух тим правцем, та криза уноси собом и нове прилоге Толстојеве у дело васпитавања и образовања. У области најоснов-