Учитељ

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА УНЕ

60. Лењ или лен 2

Многи говоре и пишу лењ. То је погрешно; јер у старословенском језику имамо облик лбнљ, што у српском језику даје само лен, а не лењ. Облик лењ говори се у народу, али више дијалектички. Вук, на пример, у „Српском рјечнику“ за облик лењ вели да се говори „у Сријему и у Бачк.“ и упућује га знаком мде на обичнији и правилнији облик лен. Да је облик лен старији и правилнији, види се и из тога, што у јужном говору овај придев гласи само лијен, а то потпуно одговара старословенском облику лђиљ. Сем тога, Бук наводи само облик лењ као дублет облику лен (лијен), али остале речи изведене од овог придева наводи само са н: леност (лијеност), ленив, ленивац, ленивица, лениши се (лијенити се), лијенштина С „Срп. рјечник“, Ш изд., стр 3836. и 389.). А и Даничић у „Основама“ помиње само облике с н: лијен (стр. 137.), лијенка (298), лијеност (227), лијенштина (197).

Зато пиши: лен (а не лењ), леност (а не лењост), ленив (а не лењив), ленивац (а не лењивац), ленивица (а не лењивица), ленити се (а не лењишш се), проленити се (а не фролењишти се), оленити се: (а не олењиши се), разленити се (а не разлењиши се), ленштина. (а не лењиипинпа), ленствовати (а не лењствовалш).

61. Ложица или лажица 2

У старословенском језику налазимо облик лљжица. То је у српском могло дати, с ранијим изговором полугласника, лажица; или, с испадањем полугласника, ожица (лљжица == лжица = ожица). Ложица никако није могло постати по законима српског језика, него је овај облик унесен из црквенословенског (тезр. руско-словенског) језика, у коме се ђ замењује са о (Упор. „во врђма оно, место „вђ врфма оно“). Зато се овај облик не сме употребљавати, и ако се у народу говори.

Поред ожица говори се и жлица. Овај је облик постао од старо-српског облика лжица премештањем (метатезом) тгж у жл,. те се и он може употребљавати.

Дакле, добро је говорити и писати: и лажица, и ожица, и жлица; али никако ложица.

62. Учебник или уџбеник 2

У руском језику имамо реч учебљ којој би у старословенском језику одговарао облик "оучђба, али њега нема. Од ње је изведена