Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 183

Ето, таким животом живео је наш народ и раније, а таким животом живи и данас на селу. У том духу израђене су и све ње. гове традиције... Главна одлика наших традиција јесте одсуство сваке подвојености. Све се овде сматра као целина, нико не двоји своје интересе од интереса других: муж жена и деца то је нешто срасло, тако да се једно без другог ни замислити не да. Брак је природна веза, Богом благословена, деца су благослов, а сексуално уживање само као уживање, без обавеза од последица тога уживања, у нас и дан дањи подлежи презирању. И муж и жена улажу подједнако труда на одржање своје куће; кућа, дакле, овде није тамница женина, но храм, где она налази мира и утехе. Да очува своју кућу, она не зна за жртву, коју не би могла принети за кућу своју“.:

Ја држим да су оваква опажања пишчева потпуно неверна јер живот нашега народа на селу не зна за такву хармонију. Таква хармонија постојала је и постоји у мозговима људи, који га не познају а ради су, да га идеализирају до крајњих граница. На супрот тој идеологији, која нема никаквога оправдања, ваља истаћи стварност, да су наша села под ударцима и потребама новога живота материјално срушена и да се стално руше а с тиме нестаје оне платонске идеологије у животу, коју писац налази у животу нашега народа на селу, не опажајући њихову промену. Село је другаче — вели тачно Ј. Скерлић — добра половина сељана надничи, да се лебом ране, људи, убивени страшним порезама, морално начети касарном, исисавани зеленашима, без стоке, без земље; лицитације, потрице, парнице, она карактеристична грабљивост сељака за земљу, живот тежак, мучан, црн, немогућан, да се почиње ићи на страну да се заради комад хлеба, и пореза, која ако се не плати, оде бакрач са огњишта, ћерамида са крова, опанци са ногу, — ето то је тај идилични сеоски живот. Тиме се више не треба. заваривати па ма колико некоме то заваривање било пријатно. У кући где хлеба нема, где нема подмирења најпречих потреба у оделу, стану, ту брак не може да буде светиња, ту деца нису благослов божји, ту су деца на терету, ту се родитељи ратосиљају. деце, па ма како то ситим етичарима изгледало варварски.

Но да у томе правцу изнесемо наша опажања црпљена на извору живота народног.

! Образовање женекиња стр. 7—8. # Живот: Књ, Г. св. 2. стр. 130.