Учитељ

186 О УНИТЕ

досади. Кад нешто код нас радимо вуци пуне лонце на обрамици по цео сат места — одвалише се рамена а љуљка с дететом и судовима сабише у црну земљу. Кад сви седну да се одморе ја морам детету, да га дојим и успавам. Не преспавам целу ноћ. Од ране зоре опет лонце пристављај, меси хлеб, запирај дете а друго. чувај од ватре и сваки час зеби од несрећног случаја. Другог никог нема да помогне. С. увек оде рано на њиву, свекрва стара па и њу треба слушати. Па још кад се разболи које дете — а то често бива — онда ми дође да бегам у свет. Ето видиш њих доста има — а хтело се наћи још једно. У црној глави одавно ми се врзе мисао да учиним као С. Драгутинова — па нек буде · шта буде. И једнога дана дозвах Р. Илијину дадох јој оно вретено, и рекох јој нека ради шта зна, само да дете побацим.. Тако заврши застаде и опет додаде:

— Ако што знаш поучи нас а ако умрем — све једно, барем се више нећу мучити... То рече, заплака се и покри главу губером.

„Сутра по подне сахрањена је. |

Ја сам разумео дуглу ове мученице, коју је живот био начинио теглећом животињом а разумео сам и корак који је учинила исто онако као што разумем и оне који под тим истим околностима иду истим путем — разумео сам и опростио. Јер такви случајеви биће увек протестни против тираније живота па ма како етичари тај живот описивали да „ни отац, ни мати, не сматрају као терст. подизање потомства, (стр. 8) и подсећаће нас на 2“е; — или агеј Кидег Зузет, који је на западу у сиромашним. и пролетерским класама створила сиромаштина а у „вишим“ богатијим пресићеност па је из истих узрока и код нас постао.

Да ради „хармоније“ понова наведем још два случаја од многих, које сам посматрао. ___—- Зашто ти М. остављаш Ј.> питаше суд општине Н. једну средњовечну жену, која беше оставила свога мужа 2

-— Скоро су двадесет година, како код њега робујем — одговараше она.:Донела сам му 500 дуката у имању и бог, и људи, и закони дали су му неко „право“ да ми он то све поједе, попије и прокоцка. Док је имало било је свакојако, напослетку са оно двоје деце ја одох у службу. Оно једно лане уби во газда П. Он га саранио о његовом трошку па ми и то после наплати од његове заслужене зараде, а ово друго дете нека га! Тешко ми је да се од њега раставим, али шта ћу да радим»... Служићу, просићу, крашћу и продаваћу се докле могу и живићу.... ваљда боље него