Учитељ

БЕЛЕШКЕ 197

Учитељски синдикати у француској. У Француској је један знатан део учитеља социјалистичког убеђења. И да би остварио та своја начела, тај део учитеља енергично тражи, да се учитељи удруже с радничком организацијом.

Учитељска удружења — апикају (пријатељска удружења) — треба, по мишљењу социјалистичких учитеља да се преобрате у синдикате, који би подлегали организованоме средишту социјалистичком.

Занимљиво је и поучно пратити ту тежњу, као и борбу социјалистичких учитеља с осталим учитељима, који одолевају сугестивној моћи социјалистичке девизе и бране самосталност школску и самосталност организације учитељске.

У манифесту учитеља синдикатлија читамо: Шта се замера — и то свим правом данашњем грађанском учењу: — Да занемарује праве потребе радничког и сеоског живота, да није у интимној вези са животом радника и земљоделаца. А шта да се замера учитељима: — Да скоро ништа не знају о појавама радничког живота. Мимо то утврђено је, да продужно учење остаје без икаква дејства, да је осуђено на брзо угинуће.

А има ли томе какве помоћи;

Има... У савезу радничких синдиката. Ту ћемо се ми учитељи, упознати са моралним и интелектуалним потребама нашега народа. У стицању с њими уз садејство његово поправимо своје програме и своје методе.

Један надзорник грађанских школа пише на сличан начин. Он је велики противник дојакошњег система школеког (против университета) и тврди, да измену тога система могу извести учитељи када се удруже с радницима против грађанске државе. Сами учитељи не могу ништа учинити. У унутрашњости код буржоазије и сељака не стоје добро, у градовима још и горе. Утицаја на своје пређашње ученике немају учитељи. Садање учење по школама састоји се из грађанског катихивиса и идеологије, а радницима се само импонује у име „науке“, — Међутим, радницима је неопходно потребно техничко образовање и оно се може одређивати само на берзама рада. Тога ради морале би и основне школе бити преустројене. На берзама рада, које би одговарале техникама, учитељи би се могли образовати за смишљене раднике, могли би ту имати правога појма о слободи и појмити какву дену има добро извршен посао. А за ту ствар и додаје инспектор, које по све дневно виђам при својој инспекцији, не достаје нашим · учитељима, још и више но што су техничка знања сама за се.

Против устројства синдиката устаје веома одлучно н. пр.: М. башеувве.

Учитељи тврде с нагласком да су радници. Не, нису они ни у колико радници, како то разуме пропаганда синдиката. — Где су њихове израђевинег Где је роба, коју пуштају у промет: — Мислим, да се нико неће усудити да дете изједначи с робом и израђевинама! Учитељи не производе и не тргују, и само с те тачке становишта може се о тој ствари судити.

Раднички су синдикати против личне имовине, и најмирнија обустава рада, вазда је револуционарна, пошто грађански закон држи страну послодавцима и признаје личну имовину. Чим радници, организовани у синдикатима, почну синдикатну акцију, наилазе одмах на правна питања и дотичу се имовине. Обустава рада код учитеља могла би тражити само промену унутарње уџбене организације. Како учитељски синдикати не могу имати исти циљ, који и синдикати раднички, то ни разумне вође радничке не желе улазак учитеља у синдикате. Нарочито када посгоји бојазан, да би учитељи, обикли на душеван рад. а вични