Учитељ

ЛИСТАК 205

управама. Школски надзорник мора имати академијсхо образовање, како би могао оценити шта служи напретку школа. У данашњем добу дете се мора учити свачему, заштог. Зар свако дете има подједнако развијене наклоности природе за све предмете2.. Има примера да најбољи ученици, који од неких предмета неке врло тешко, или никако не могу да науче. Школе: у Лужи, Костелцу Радовљицу, могу послужити као углед слободној школи у слободној природи. Без знања и труда не развија се карактер. Немачка школа хоће Киће ипа гећогзат. Тиме се уништава енергија, васпитавају се људи послушни за судове. Таква школа није савршена. Слободној школи није потребна вера. Катахизис треба избацити. из школе, а место њега треба облагородити срце ученика. Одстранимо од школе све што је варварско. Учитељ треба својим примером да васпитава. Учитељ треба да васпитава за земаљски живот а не небески који нико и не зна. То су идеје о слободној школи, које морају најпре да приме учитељи. Хоћемо да образујемо удружење против клерикалног, које би радиле онако, као што ради и клерикално противу нас. Школа тражи слободу, како би слободом служила науци (бурно одобравање).

После њега говорио је о слободној штампи Д-р Бортош. Колега Чесник тражио је, да се говор Трстењака и предавање Д-р. Портоша штампа.

Стеван Радић, учит. српски из Хрватске између осталога казао. Учитељи могу много урадити за Слободну школу. Свуда се треба радити на завођењу слободне школе учитељи треба да дају изглед, не треба да врше наређење клерикалаца, која се противе здравом разуму, у цркви и изван ње, не треба се клањати, камену, слици, звоњењу ит.д. На сваком дружинском састанку треба водити разговор о педагогици, о науци и т. пр. тако исто и на родит. састанцима. Састанци учитељи могу бити заједнички са родитељ. ђачким. После говора Радића, прет. је закључио састанак и учит. се упутише на седницу конгреса.

Пленарни скуп конгреса.

Седницу је отворио председник конгреса учитељ Черни говором у коме је истицао значај модерне педагогике која хоће развијањем слободне воље код ученика и која тражи да је школа слободна од страних утицаја споља, а слободу кретања и у школи: на раду. Основе модерној педагогици словенској истакао је Лав Толстој у својем педагошком раду. Учитељи Словенски, овом приликом на заједничком конгресу треба да се сете великог духа слов. Л. Толсту, који ове год. слави јубилеј 80 годиш. Скуп се одазвао: Живио! Графу Лаву Толстоју послат је са конгреса телеграфски поздрав „Учитељ свију словенских народа сакупљени 6000 на конгресу у Прагу са захвалношћу спомињу Ваш рад на народном васпитању у погледу моралном и интелектуалном напретку. Ваш рад на педагогици учитељима је познат. У вашем раду је народном