Учитељ

230 УЧИТЕЉ

речи која почиње с в, ради олакшице у изговору, 6, по правилу испада (Исп.: облак од жобвлак, област од "обвласт, обала од. гобвала, обичај од "обвичај, обући од "обвући, обесиши од "обвесити и др.). Па тако је и у старослов. језику, јер и тамо налазимо само обладатн, а не "обвладати.

Према томе, од "обвладати правилно је само обладати, а не овладаши, како неки пишу.

69. Кнез или књаз 2

У старом словенском језику имамо кназњ ИЛИ КЂНА (рппсер5). То у српском језику даје само кнез, а не књаз. Облик књаз почео се придавати именима владалаца који су имали титулу „кнез“, почевши од Милоша [„књаз Милош“, „књаз Михаило“, „књаз Александар“, „књаз Милан“ (пре проглашења. за краља), „књаз Никола“ј. Сам Милош Обреновић у прво време звао се и потписивао „врховни кнез“, па су га писари и друге удворице наговорили да узме титулу „књаз“ („Срп. рјечник“, Ш изд. стр. 289.) а то је по руско-црквеном изговору. Кад се почело говорити књаз, такав Је изговор пренесен и на титулу жене кнежеве, па се почело говорити књагиња место правилнога кнегиња (ст. слов. киагуни).

Зато говори и пиши: кнез (а не књаз), кнежев (а не књажев), кнежевски (а не књажевски), кнегиња (а не књагиња и књегиња),, кнегињин (а не књагињин).

• 70. Васелена или васељена 2

Неки пишу васелена, па чак и селена. То не ваља; јер у старословенском језику ова реч гласи кљсеменди, а то да је у српском језику може дати васељена или “усељена. Али се други облик не говори, те треба писати васељена, а не васелена и селена.

Место васељена може се казати и васиони свет.

71. Мужак или мужјак 2

Налазимо у књигама гдегде написано мужак. То је погрешно. Ова је реч изведена од муж наставком — јак, као и речи: рођак (род-јак), сељак (сел-јак), имењак (имен-јак), нећак (нет-јак) итд. И Вук и Даничић пишу само мужјак, што значи да је облик мужак дијалектички, те га не треба употребљавати.

"Дакле, пиши: мужјак, а не мужак.