Учитељ

282 УЧИ ТЕ Љ

постало према речима мисао (ст. слов. ммељ), израстао (ст. слов. ихрлемњ) и др. [погбблђ == погиб-а-л == погибаој.

Неки говоре и пишу погибељ. Али, не само да се овај облик не говори у народу, него он не може бити добар ни према старословенском облику погнбђфлр, пошто овде л није умекшано, него је исто као н. пр. у речи солђ, ммслђ и др. те-лђ не може никако дати — љ.

Зато пиши: погибао, а не логибељ.

77. Веџбање или вежбање 2

Врло се често пише: веџбање, веџба, веџбанка, веџбаши се. То није правилно, јер су све ове речи изведене од придева вешт. Тако од вешш — наставком — ба требало би да постане именица Жвешттба. Али, услед тешкоћа у изговору групе шшб, народна говорна економија избацила је ш, па би било "вешба. Али, по закону о изједначивању сугласника неједнаких по звучности, добијамо једино правилан облик вежба. Веџба не може постати ни по којем гласовном закону, те се не сме употребљавати у књижевном језику. — Ово вреди и за остале речи које се изводе од именице вежба.

Зато пиши: вежба (а не веџба), вежбање (а не веџбаље), вежбанка (а не веџбанка), вежбати (а не веџбаши), вежбати се (а не веџбаши се), увежбати (а не увежбаши), увежбати се (а не увеџбаши се), извежбати (се) [а не извеџбаши (се)/.

78. Свиреп или сверепг

У старословенском језику имамо речи: скерђић, скервистко, свервилтн, скервпомхелињиљ. Према томе, у српском језику правилни су облици с е (свереп), а не с и (свиреп).

Пиши, дакле: свервп (а не свиреп), сверепост (а не свирепоси), сверепство (а не свирепсшво).

79. бикира или секир: 2

Ово је латинска реч зесил5. Од ње је постао српски облик сфкира, који је у источном (књижевном) говору могао дати само секира, а не сикира.