Учитељ

ИСПИТИ У ШКОЛАМА 911

Саставивши све по годинама разнолике групе уједно, аутор је добио овај средњи %, у односу погрешака:

0/, однос разлике према колиНормалан Испит р Нова Разлика | чини погрешака, оглед оглед у нормалном огледу. Најбоље сепособпости 3,260 4,160 0,9 27,60 Средње > 9.150 11259 2,19/6 28,00 Рђаве - 1,8 % 19,50 25 14,50/,

Дакле, очевидно је да при испитном диктанду ученици имају знатно више погрешака, него у случају, када пишу не очекујући оцене тога рада, при чему пада у очи да се погоршање које при томе наступа — неједнако распоређује на ученике: Код рђавих каквоћа диктанда, у сравњењу с оном која се рачуна код њих као обична, пада на 14,0%, док код средњих ученика на 23,0%, а код најбољих, најспособнијих — на 27,6%! Другим речима, што је способнији ученик тим мање погрешака чини при обичном диктанду, а у толико више (готово два пута у поређењу с лошим ученицима) он ризикује да на испитима покаже мање од својих стварних знања.

Нарочито се велики прираштај количине погрешака при испитним околностима примеђује у групи деце од осам година; отуда се може закључити, да испит у толико горе дествује у колико су деца млађа.

Да би одговорио на питање, како утичу испитне околности на величину времена потребног за израду задатка који се да ученицима, Н. Рјесћег је задао тридесет осморици дечака од 13 година шест задатака, из рачуна, које су имали да израде у току једнога часа; ко је успео да реши задатке раније, могао је одмах да се удаљи, при чему

је на писанци бележено време за које је посао свршен. 14»