Учитељ

212 МИ ТВОЈ

ЗА АН НАЈ ВИ НА ИЕ ан

Биланс резултата је показао ово. ђ) у нормалним приликама обичнога часа на решење одређених задатака просечно су утрошили ученици с најбољим способностима 50 минути, са средњим способностима — 47 мин. и с рђавим —_ 48 мин.; у испитним приликама — 50 мин. 58мМ.иИ 60 м.; 2) број погрешних решења — у првом случају 19%%, 34%, и 719); у другом случају — 2406, 450/, и 749 9) Сви ученици без обзира на способности просечно су употребили на решење задатака у нормалним приликама 46 минути са 39%/, погрешних решења; у испитним околностима — 57 минути и 46,89, погрешних решења.

На овај начин, испит повлачи са собом не само погоршање каквоће рада, него им повећање времена које је неопходно да се посао сврши. „Може се сматрати као потпуно доказано, — говори Н. Ресће, — да школски испшти не дају ни у ком случају верну слику стварних способности и знања, једнога разреда.“ Уобичајено веровање, да испити изазивају највећу напрегнутост и полет пажње и да тим доприносе најбољем извршењу данога 3адатка, није ни на чему основано и противуречи резултатима експериментисања.

Н. Рјесћег објашњава штетан утицај испита на испољавање ученичких знања оштром променом њихова емоционална стања која при томе наступа: страховање да се не добије рђава оцена, да не остане у истом разреду или да буде отпуштен због слаба успеха; породичне непријатности због овога и“ ме слична осећања и представе: скретање пажње присуством нових лица — испитивача, уместо једнога учитеља на кога су навикнути и 1. д. Сем тога, за време испита има штетно дејство и читав низ других нарушавања реда обичних разредних занимања: трајање испита је обично дуже од трајања обичних часова; често се протежу по неколико часова без неопходних одмора, непре-

стано одржавајући напрегнуто умно и емоционално узбу-