Учитељ

ИМ АЈ Арса ренин Име СИ па пи а Нур РА

9249 УЧИТЕЉ

ПА ОРИ

већа општина труди се да има бар једно одељење таких школа, ако јој је немогуће да издржава по џиеколико, као што то чине градови. Швајцарци с правом мисле да број ученика у секундарним школама показује извесно мерило културнога стања њихове земље. Они држе, да, у колико је већа навала у ове школе, у толико је већа потреба за добијањем оних знања што их оне пружају, и да се већ и тиме показује да народ није задовољан само с примарним школама. Он не жали да поднесе и веће жртве за овакве школе јер је уверен да му оне користе. Због тога сеи надмећу швајцарски кантони, да добију што већи број таких школа, и да фрек-

венција ученика у њима буде што већа. Мил. бт. Станојевић, гејолу о! Џиу. Мел ЈогК.

(Наставиће се)

А). РЕФЕРАТИ

Образовање женскиња и женско питање у Србији. Написао Д-р Чед. Марј«мовић, професор. У Београду, штампано у Државној ; Штампарији Краљевине Србије. 1907. Цена 0:70 дин.

После описа сеоског облика живота породичног писац расматра и градске типове жена и налази да њих има у главноме три. Ради лакшега схватања он их у слици представља овако:

„Замислите себи један дом, у чије двориште чим сте ногом стали, одмах познајете неку необичну чистоту, ред; видите башту цвећем засађену и лепо оплевену, видите домаћицу где с раног | јутра обиђе све, издајући потребне заповести и наредбе; видите децу, пуну, једру, чисту, где по кући и дворишту одају, вршећи | потребне послове; чујете глас удаваче где пева, распремајући по | собама, или радећи ма што год; видите мужа, који од куће по| лази и жена га до капије испрати са пријатним осмејком, узимајући са хаљине његове и последњи листић што је на њега од дрвета пао. Дође ли време ручку сви сакупљени у највећем реду око стола стоје, и чекају знак домаћина да седе или ручају, дође ли време вечере, исто тако. Ето, то вам је тип првог, најстаријег облика градскога живота...

„Да би смо оцртали други тип потребно је замислити кућу