Учитељ

270 , - УЧИТЕЉ

Измена школ. закона у Угарској нанела је там. Србима многе неправде, бојати се да и намераване измене не донесу Словенима у царевини каква нова изненађења.

Учитељске школе. — Да би се руске народне школе снабделе са што спремнијим наставничким особљем, тамо се готово сваке године оснивају по неколико учитељских школа зе учитеље и учитељице. Ове је године држава отворила учитељску школу у Јарославу, московском гоколском округу, и одредила, на исту 16050 рубаља, а општина јарославска дала је плац у вредности 12.000 рубаља, на коме ће се подићи не само учитељска мушка школа, него и вежбаоница за исту. Сем тога, отворено је још осам учитељских школа, по разним местима, на молбу дотичних грађана, који ће их и издржавати.

За женске учитељске школе Государствена је Дума израдила законски пројекат по коме ће школовање трајати 4 године а предаваће се најпотребнији предмети, без којих се не да замислити ваљана спрема наставница. Прорачун је'за једну такву учитељску школу 94.000 рубаља годишње. Управитељка ће имати 1.500 р. годишње, вероучитељ 1.200, пет наставница по 1.200 = 6.000 рубаља а наставницима вештина даће се по 500 рубаља годишње.

Учитељски курсеви. — Сваке године се о великом школском одмору приређују учитељски курсеви по разним местима огромне Русије. Курсевима је циљ усавршавање учитеља у опште, а нарочито и специјално у њиховом професионалном раду. На ове курсеве учитељи-це долазе врло радо ма да, већином, сами подносе трошкове око издржавања. Нађе се, домста, по која општина која учитељима даје по неку злехуду новчану помоћ, а тако исто и учитељско удружење помаже новчано своје сиромашне чланове. Ну већина их је који сами подносе све трошкове. Искуством се доказпло, да учитељи врло радо походе учитељске курсеве, ма да се исти приређују у центрима, доста удаљеним од појединих сеоских школа. ·Најмногобројније су посећени курсеви, који се приређују у Петрограду и Москви.

Једино чему се учитељи противе то је присуство полиције при предавањима; циљ исте није да што „научи“ него да што „докучи,“ што би се противило тамошњем режиму. Читалац се мора слатко насмејати, кад му кажемо, да полициски чиновници протествују, па чак и прете затварањем курсева, ако ђаци аплаудирањем изражавају допадање предавањима својих професора.

фридрих Лаулзен. — Августа 14. п. н. ове године умро је после кратког боловања у 62. години старости Фрид. Паулзен, професор берлинског универзитета. Његова изненадна смрт ожалостила је све пријатеље и поштоваоце, а данашња, философија у њему је изгубула једног од најодличнијих својих преставника, који се никад није ограничавао само на, своју научну струку, него је тежио да и ширим круговима образованих људи филосовски расветли културни развитак времена. Универзитет жали за једним од највећих својих учитеља, који ма да се није одликовао сејајношћу говора, ипак је одличном педагошком умешношћу умео трајно да задобије своје слушаоце. Његови веома распрострти списи: „Увод у философију“ и „Етика“ привукли су пажњу и придобили многе читаоце философији, а то благодарећи његовој вештини излагања, мисли. Као педагог Паулзен