Учитељ

БЕЛЕШКЕ пр 201

је веома много радио на историји школа и његова. марљива испитивања доказ су широког и слободног гледишта, што се огледа у делима. „Сезећјећје дех сеЈеђифеп. Џпјегтеј а“ „Паз дешзеће ВИдитазмезец 11 зејпег сезећјећфНећеп Ел1мле ипо“. Још он је износио своје мишљење у свима разним педагошким питањима, која су данас на дневном реду. Умео је да распали ватру одушевљења. где је изгледало да ће се угавити и да умери сувишну журбу и претераност.

Паулзенов је живот прошао доста мирно. У свом месту рођења, Лангенхорну, у Шлезвигу, посећивао је до своје 16. године основну сеоску школу. Родитељи су му били прости сељаци. Потет, цај за базљење науком добио је од свог учитеља, кога је се с највећим поштовањем сећао и као прослављени професор и коме је то и јавно указивао. Местни свештеник га је спремао за испит у гимназији. Испит зрелости је положио у Алтони, а у Ерлангену, Бону и Берлину кратко је време студирао теологију, па философију. Године 1875. постао је прив. доценат у Берлину. 1878. би најпре вачредан, а 1898. редован професор.

»

Разлика између немачких и енглеских виших школа. У „ЕдисаНопај Вемем“, одличном америчком часопису упоређује р. В. Бећгедег више школе у Немачкој с енглеским и налази ове разлике. 1. Све немачке више школе, било да их издржавају градови или не, стоје под надзором власти, доксу у Енг. такве школе организоване по својим нарочитим уредбама. Отуда у Н. влада апсолутва једнакост, а у Биг. највећа разноврсност. 29. У Н. се у школи управља по монархистичком принципу: директори професори заповедају, а ђаци слушају. У Енг. је уведен демократски систем: ђаци најстаријег разреда доносе заједно с професорима школ. законе и одговарају за поступање. 3. Има разликену спреми наставника. У Н. се учитељ дуго година теоријским и практичним студијама, а по плану спрема за свој позив у Енг. не постоји нарочито спремање. Пигац веома хвали научни и практични рад немачких учитеља. У Немачкој наставна метода даје наставничкој живој речи највећи значај, чиме се веома много помаже развитак пажње. памћења и разума. На против у Енг. влада „књишка метода“: ученик је упућен на књигу и његов успех зависи једнно од његове вредноће и частољубља. 5. Испити у току године, награде, стипендије, што изазивају јаку утакмицу међу ученицима, у Н. не вреде много, а у Енг. заузимају врло видно место. 6. У Н. сваки дечак мора учити гимнасију девет година, без обзира на његову душевну обдареност. У Енг. је допуштено да може даровит ученик да положи за четири или пет година испите, које осредњи ђак положи за шест година. Индивидуалним разликама, подобностима, труду и умешности овде је дато најшире поље, да би се развили. 7. Телесно вежбање је до скора у Н. било ограничено само на мало недељних часова. Овде-онде учињен је покушај да се отвори улаз у школу мушком спорту. Како је то друкчије у Енглеској! Овде је спорт обавезан. Крикет и Фусбал узимају највећи део интероса, енергије и мишљења енглеског дечка. Ове одличне телесне вежбе дају одушку нагоми. ланој сили и чувају од понеког порока. Ну треба размислити да није у енглеским школама спорту сувише времена посвећено, које би се боље употребило за студије. 8. Религија као наставин предмет заузима у немачким школама одлично место, али се недељно највише један пут свршава молитва у сали, и то веома кратко. У Енг. се такође предаје религија, али је главно тежиште у молитвама и богослужењу у школској капели. С правом се може рећи да је капела срце енглеске школе. 9. Немачка гимназија је по правилу у средини града, без архи-