Учитељ

не рИПаИ ВрЕУ НЕТАНРН ПАРИН

:880 УЧИТЕЉ

и виша, или да једно занимање може носити предикат науке уошште, а друго не. Најзад, хоће ли паметан човек ценити вредност ових наука само по врсти наведених при-

мера и Педагогике по „косој танкој и косој дебелој“ у почетном учењу писања, по учењу деце „да је 1—+1==2“,

по учењу „Оченашг“ ит. п. И да ли такав професор, или учитељ, ако сем овога и оваког рада не би знао ништа друго у својој науци, сме да се назове стручним и ученим:

Ето, дакле, и само с тим таквим резоновањем ако пођете, лако ћете увидети малоумност оних који суде о Пе-

дагсгици одричући јој предикат науке и вредност људи

који би је изучавали.

1

Да се овако погрешно мишљење могло одомаћити има, више разлога, но ја би их свео на два ошшта. Један је, што се доста лако, управо више практично третирала сама, Педагогика код нав, а други је незнање и с њим асоцирана пакост. ЈЊуди који су се бавили педагошком књи-

"жевношћу у нас, а који и данас највише раде, готовс су

све Семинарски образовани. Такав је Милићевић, Јосић, Шапчанин, Бакић, Миодраговић, Аџић, Окановић, Рајичић, Протић... Рад старијих међу овима пада у доба када ни сама Педагогика није била опредељена, и једно стога, а лруго што је наш свет био још неук, све је било у почетку,

"тек се имала стварати нова школа, — педагошке истине

морала су се износити што простије и у практичним упу ствима и правилима везаним непосредно за школско уређење и школски рад, а не мање система. Међутим они, а то су већином гимназијски професори, који се нису даље упуштали у проучавање педагошких истина, сматрајући да је ово све чим се Педагогика као наука бави, одрицали су јој тај атрибут, незнајући да оправданост њезиних правила и начела лежи у позаднини, као што наведох.

Са овим незнањем асоцирала се једновремено и саревњивост. Како су ово били све семинарски образовани

људи, а наше школе у свом постојању, то су они, бавећи

се непосредно школским питањима, заузели и угледне положаје, или су бар на ове аспирисали. На тај начин створен је фронт „академичара“ према „семинаричарима“, и