Учитељ

382 УЧИТЕЉ

гогици, међу гимназијеким наставницима. А једини пут да се то измени, јесте трудољубиво проучавање филозофскопедагошких система. Само онда ће се разумети велика тајна која лежи иза васпитања. Тада ће нестати и међусобног антропологизма, семинарека-академске мржње. Неће се ценити ваљаност научнога рада по томе да ли неко има еведоџбу о испиту зрелости из гимназије или Учитељеку Школу и Богословију. То нека буде ствар указа. Наука не пита за форму и параграф. У њој се цени сваки по ономе што лично да.

Казне по чл. 24. шкопског закона.

Код нас је школовање у четири разреда осн. школе обавезно (чл. 3.) Ова законска одредба само је лепа жеља, па ће то остати још дуго, на жалост још врло дуго.

Ми немамо најелементарнијих услова за извођење обавезног школовања, ми немамо ни близу довољно ни школа, ни наставничког особља. Ко познаје наше школске прилике, он зна, да ми то још за дуго нећемо или и неможемо имати. И још нешто, што је врло важно: наш народ, у ширим слојевима својим, још никако да осети праву потребу за школовањем свога подмлатка, те да сам из сопствене иницијативе, даје свој подмладак у школу. Мора нас немило дирнути факат, да наша народна школа, чији се почеци датирају готово од стварања државе наше, у почетку прошлога века, још није могла да задобије пуно поверење и симпатије нашега народа, те да је он предано помаже, и рачуна као установу без које се живот народа, не може ни замислити!

Пред овим и ако немилим фактом не треба очи затварати, напротив о њему треба озбиљно размишљати. потражити му узроке и радити да се они отклоне. То је дужност евију просвећених чланова нашега друштва, а у првом реду императивна дужност, још више интерес, учитељског кадра нашег.

Наш садашњи закон школеки као и ранији предвиђа