Учитељ

" 1

390 УЧИТЕЉ

пожртвовањем, заснивао своје школе, организовао просветна друштва и подизао просвету, да му се у томе давати треба и да Аустрија, поред свег својег труда, није успела ништа. Резултат тог јаког народног отпора тај је, — да је нова српска књижевност и Босну захватила и да се босанска књижевност не може више одвајати као засебна, већ улази у књижевност свих Срба у српску књижевност, којој је главни центар Београд. Дух, који веје у српској књижевности, веје и у Херцег-Босни, која нам је у последње време и дала највећи број наших књижевника (П. Кочић, Ћоровић, Шантић, Дучић).

Српеки народ у Босни и Херцеговини потпуно је свесан да сем јединства српске књижевности мора имати и народне школе по обрасцу ових у Србији. Он је свестан да су му такве школе најбоља одбрана од туђе културе, од однарођавања чему се 0с0бито тежи у данашње време. Данас, кад је навала туђинштине врло јака, кад се и туђом школом и вером и влашћу тежи да се српско име у Херцег-Босни уништи задатак је народ. школа врло важан.

Док власти раде на силу да створе неке нове народности и да их крети именима: „Босанаца. и Херцеговаца“ само неименом Срба, дотле црква католичка ради свима силама да им идентификује народно име са верским обележјем називајући их кршћанима или католицима. А да је овај народ од давнина био у Босни и Херцеговини врпски доказ је тај што их још цар Константин Велики назива само Србима, а ове земље као саставни део на жупаније подељепе Србије, п ако се и у старим босанским листинама тамошњи народ назива само Србима.

Кад, дакле, ни историја, ни исти језик, ни исти обичаји и осећаји не могу да одбију ову навалу на нашу браћу у Босни и Херцеговини, онда је и прека потреба да се свим културним срествима сузбије ово туђинско дрско наметање. Такво једно од најјачих средстава јесте народна школа, која ће чувати у Босни и Херцеговини српске обичаје, неговати српске осећаје, одржавати српску националну свест и учити српску омладину да нас вера не раздваја, јер „Брат је мио које вере био.“ Свесни ове преке потребе там. српски народ требао је да у свима већим местима подигне своје школе, којима је ставио као врховну власт врпско православну црквено-школску општину, у коју се махом бирају чланови из разних еснафа. Настава је у њима, као и ва-