Учитељ

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА КЊИЖЕВНОСТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 391

спитање у чисто српском духу. Поред српског језика, у Ш. ТУ разреду предају се и српска историја и земљопис.

Али на жалост и срамоту ХХ века наш народ са отварањем својих народних школа у Босни и Херцеговини није постигао успех према својој бројној снази и прегаоштву. Јер и ако у овим земљама има преко 1,600.000 душа чисто ернског. елемента, од којих је око половине источно православне вере и око 600.000 мухамедове, опет наш народ има тамо једва нешто више од стотину вероисповедних школа, које се великим народним напорима тек одржавају. Овим школама државне власти указују само у толико неке злехуде помоћи, у колико би могле пре да их с правом контролишу, да им ометају напредовање, џа да их и затворе. А да би Срби отворили једну веропсповедну школу морају дотичне општине молећи да чекају дуго, врло дуго, морају да испуне ваздан услова. За то време власти им ђаке одвлаче обећањима, претњама и казнама у комуналне школе. Оваких случајева има и сувише.

Па и комуналних је школа у Херцег-Босни врло мало. На петнаест општина долази просечно тек по једна школа. За тридесет година своје управе отворила је у овим земљама тек 362 школе, од којих је две трећине по варошима за досељенике и католике — а тек једна трећина по већим селима и паланкама (колико у нашем једном омањем округу !).

Сем основних у Босни и Херцеговини има једна богословија (државна у Рељеву), две гимназије (у Сарајеву и Мостару) и две В. Школе од којих је једна само срп. православна. И то је све што је досад допуштено нашем народу да тамо подигне за своје народно васпитање. И у овим је школама као и у основним чисто српеки дух. Аустро-Угарске власти подигле су још неколико гимназија, нижих трговачких школа, занатлијских и в. дев. школа, али са задатком да се у њима не помене српско име.

Док су учитељи и свештеници српских православних црквених општина у бедном материјалном положају, дотле се државни учитељи и католички свештеници добро награђују; док први немају готово никакве слободе у кретању и политичком раду, другима је остављено широко поље и утакмица у ометању српске пационалне просвете.

Па ни ово није било довољно там. управи за сузбијање српског имена, националне свести и источно-православне вере.

Свима се средствима ради да се католицизам што више рашири у Херцег-Босни и да се православни и мухамеданци иселе