Учитељ

470 УЧИТЕЉ дух, осећај дружељубља, равнолравности, справедљивости, тачност и деликатност.

Но, да дисциплина има то дејство; потребно је, да она сама нема механички характер, да она сама не изгуби моралну подлогу. А то се узима као врло неопходно, тим пре, ако у интернату има и већи број питомаца.

Ето, дакле, зашто је врло потребно, да има у интернату толико питомаца, колико је потребно да их свакога по на особ може упознати сам управник завода, и да има толико васпитача, како се могу без муке груписати ученици по својим индивидуалним особлнама, под пријатељски ваепитачки аукторитет.

Нису довољни за правилно васпитање само празни и голи правилници и упути, но је потребна срдачна радња. Потребна је пре свега једна велика душа, како би образовала и васпитавала душе. Потребан је управитељ, који би био прави васпитач т. ј. човек у пуном смислу ове речи, а не само чиновник. Дисциплина у таквоме Дому треба да је мека, али без слабости; мушка, али без суровости. Њен ће идеал бити: не да окива слободу већ да је развије, не да је спречава, већ да је подстиче, развија и васпитава. |

Сем тога, и сам метод у васпитавању, треба да тежи томе да што већма очеличи дух и характер. Све, у опште, треба да је удешено тако, како ће питомац увидети; да му је добро, да му се даје слобода да живи, и да га воде.

Само у тако уређеноме Дому, где су сви услови предвиђени да би се постигао циљ, могу се приближно постићи резултати, које у овоме погледу дају лепо уређене породице. Чак, шта, више, овако уређени пансионати могу имати и нека особита, преимућства, над породицом, јер се у њима негује: дух јединства, дужности према себи и према другима, поштовање реда, навика да се човек чешће виђа у скуповима, да се покорава општим регулама и да ради за опште добро.

Туторну систему која се налази у енглеским пансионатима, где су ученици распоређени код својих васпитача по њих 10 или 20 — претпоставља Марион пансионатима у Француској.

У колико овај писац француски износи са чисто васпштнога.

гледишта, штете, које пансионати у Француској причињавају својим питомцима, у толико се други француски писац ул Отег осврће на недаће панспоната са гледишта хигијенског. |

И Жул Стег, пре свега, констатује факта, да је највећа махна,