Учитељ

ИНТЕРНАТИ У ЕНГЛЕСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ 471

интерната претрпаност питомаца, како у собама за спавање, тако иу трпезаријама, удаљени од породичнога живота а под управом васпитача, који су обично оруђа вечне и непроменљиве дисциплине.

И дан данас ће још наићи човек у Француској на велику множину оваких завода са високим зидовима, мрачним одајама и тескобним двориштима, по којима се ученици крећу као затворене животиње по гвозденим кавезима. Питомци се, свакојако, врло неугодно осећају у овако ограниченом простору и затвореном хоризонту, гледајући непрекидно у једне и исте зидове и разонодећи се по малом узаном дворишту. Овакав им положај убија вољу за игром и кретањем, не напредују физички, не заморавају тело и не успокојавају дух за време одмора.

Обедује се брзо, мало, и не оставља се довољно времена за пробаву примљене хране. Па ни одмор у сну није на своме месту, јер су собе за спавање обично довољно непроветрене.

Укратко рећи: баш у ономе времену, када је потребно и кретања и игре и хране и сна, питомци су стешњени, затворени јер то захтевају строг ред и дисциплина у интернату.

У још горим бојама представља нам се морална страна. Велики

број питомаца, тако рећи, остављен је самима себи у моралноме погледу. Као што је познато, васпитање није рад у маси, него је то индивидуално утицање. Потребни су ту: отац, мати, породична пажња у опште, ближи пријатељи п извесне ограничене околности, Потребни су савети и упутства, који се дају на само појединцима, особито дејство, често пута прикривено, које се састоји много пута, у једној речи, у једном примеру, у разговору; потребна и извесна, врета нежности и добровољни задаци који отварају срце и крепе душу.

Налазе ли ученици свега тога у интернату; — Заиста не. Професори их не виђају на другоме месту него у учионици; администратори су заузети бригом за свој административан посао; васпитачи су усредсредили сву своју пажњу само на ред и строго испуњавање прописаних правила. Па и онде, где се васпитачи труде да се што већма приближе питомцима и да постану тако рећи са њима фамнлијарни, постиже се површни успех.

Најјачи је морални утицај онај, што га врше ученици сами један над другим. А може ли који тврдити да је то доброг Може ли се придати каква морална вредност разговорима, које нико не чује; У таквим приликама тамо се појачавају ружни инстикти, јер