Учитељ

412 П УЧИТЕЉ

често пута баш најгори ученици играју најважнију улогу. Једна ружна реч и једна ружна појава, прелеће скривено од уста до уста, . љубопитетво се буди, уображење се појачава и око младих питомаца кристалише се опасна и отровна атмосфера, која их може сасвим упропастити.

Не може се тврдити, да сви ученици тада силазе у блато, али треба признати, да су сви изложени опасности.

Најслабији и најживљи, који су веома примљиви за зла и неваљалства, свакојако пропадају а уз њих по најлак и они, који теже примају ружне навике, јер немају начина да се ослободе овога опаснога дружења, затворени су и уплетени у једно друштво како дању тако и ноћу. Традиције интернатскога живота преносе се, као зараза, из године у годину са једним и истим обичајима, једним и истим језиком, једним и истим навикама и пороцима.

Сама, пак, дисциплина није довољна да се одржи ред многобројних ученика, који су у једној кући и под једним кровом. Да би се спречио неред, да би се завела тишина, треба тај велики број деце „стегнути“ по војнички. Најмањи немир, најневинија бујност, кажњава се доста строго. Лругојачије не може ни да буде, пострадала | би дисциплина и васпитачев углед! Оно, истина је, да је дисциплина за децу и врло потребна, јер их на викава на правилност у раду, приучава их закону потчињености, и на тај начин дисциплина постаје неопходан елеменат за морално васпитање. Али, и овде постоји један услов а тај је: да се питомац може, овда онда, ослободити ове дисциплине и да га она не стеже непрестанце као какав беочуг. Добро је, да се по гдекада пусти да дете влада над самим собом и да се осећа својим сопственим господарем.

У интернату апсолутно не може бити чикакве личне иницијативе, никаква слободна и независна рада. Ове што је тамо, избројено је, ивмерено је, прописано је! Интернат је касарна, у којој се младићи васпитавају само за касарнски живот. Не, то је јоши више него и касарна јер војник у касарни има свакодневно по неколико слободних часова, које употребљава по својој вољи а ученици у интернату ни тога немају.

Питомац у интернату има само једну жељу: жељу да се што пре ослободи интерната; он има само један идеал: слободу. Али, какву слободу Олободу бев ограничења, без узде, без граница; _ јер, он није био у могућности да се лагано и поступно привикава,