Учитељ

ИНТЕРНАТИ У ЕНГЛЕСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ 4713

слободи и да се упозна са њеним условима често пута врло мучним и пуним одговорности. За све то, он није био васпитан. Он се није кретао у животу и свету, и чим се види потпуно слободан и последњи пут за собом затвори тешка интернатска врата, он се ненавикнут, нађе на мах у провали „„Китејскога мора“ и — пропада. При свем том не треба губити из вида, да су многи родитељи принуђени удаљити децу од себе и дати их у интернате, јер на другом месту не могу да нађу ни јаче гаранције, ни већа надзора. Ето, ма се колико сложили са мислима Жул Стега, да је интернат једно зло, ипак се он сматра као пошребно зло. Познати опасности и незгоде интернатскога живота, значи пронаћи и најрадикалније лекове за такво једно зло. И писац Жул Стег их проналази у следећем: Интернати треба да се подижу у предграђима градским а у колико је могуће подизати их треба у селима, у пространој околини, под слободним зраком и

плавим небом, са алејама, базенима за купање, са удешеним местима за игру, скакање и пливање.

Природа ће у неколико помоћи, да се замени породица а интелигенција, такт и преданост васпитачка допуниће остало.

Највећи критичари интерната упели су св, у последње време, да их преобразе заједно са системом сувременог француског васпитања, по америчкој системи.

На челу овога покрета стоји уредник часописа „9егепсе госапе,“

по имену Едмонд Демулен који је најтачније упознат са енглеским

и америчким васпитањем. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Ана М. Станојевићева, учит.

Школски музеји, стапне изложбе учила и шкоп. библиотеке.

== по Беегеру. —

(Наставак) Швајцарски школски музеји. 1. Стална изложба учила у Верну.

Ма да је ова установа приватно предузеће ипак је и држава и варош Берн потпомажу и субвенишу.