Учитељ

У

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА у 521

Но како молитељ Петар на дан 20 јануара 1907. г. није имао пуних 18 година службе, колико се тражи чл. 33. закон. о нар. школ. те да би стекао право на ТУ пов. од 21 јануара 1907 год.

По изјављеној жалби Државни Савет је нашао да жалбено решење не одговара закону са ових разлога:

Кад је жалитељ као што тврди уверење Министар просвете од 21 априла 1905 год. ПБр. 7139, 1 новембра 1900 год. по владом закона о нар. школама од 26 јуна 1898 год. добио трећу период. повишицу плате, и од тада четири год. учитељске службе навршио 20. јануара 1905 год. под владом закона о нар.. шмолама од 19 априла 1904 г. онда је по чл. 38 овог закона стекао право на ТУ пер. повишицу плате.

На ово право жалитељево без утицаја је околност што нема 18 година службе, колико би по наведеном чл. 33. требао да има, те да би му на реду била ТУ. повишица плате, јер овај пропис законски у вези са чл. 19. не може потрти стечена права жалитељева у путу признатих му периодских повишица под владом ранијих закона — чл. 36. Устава"

Поред наведеног, оспоравању права жалитељу на ТУ повишицу није било места ни с тога, што су жалитељу приликом срачунавања повишице плате по наведеном чл. 79. признате све дотле добивене пер. повишице, и по уверењу Министра просвете од 1. јануара 1905. год. ПБр. 2589. преведен на плату од 1700, коју је добио признатом му трећом повишицом по закону о нар. школама, од 18998 год.

Министар просвете и црквених послова није се сложио са оваквим посматрањем Државног Савета, већ је на ХЛХ састанку Држав. Савета изнео ове своје против разлоге:

По чл. 79. закона о народним школама плате садашњим сталним учитељима имају се по овоме закону срачунати и издавати од 1. јануара 1905 год. А по чл. 33. истог закона за прве две повишице служи се по 5, а за остале по 4. год, Према тим прописима 1. јануара 1905 год. срачунате су плате свима учитељима,

па и жалитељу.

Овим новим законом учитељи су добили и већу плату и веће пер. повишице. Сем тога по ранијим законима за добијање пер. повишица поред година тражило се и оцена врло добар или одличан, те је учитељ само са добром оценом могао служити не пет и шест него десет и више година па да ипак не добије повишицу, док је по садашњем закону довољна и добра оцена. При срачунавању плата по овом закону учитељима се дакле признате за повишице и оне године, које су им по старом закону биле пропале.

Добијајући све те користи од садашњег закона жалитељ не може изводити своје право на ову повишицу из старог закона, већ мора да преслужи 18 год. колико закон тражи за ТУ. повишицу плате.

Друкчије посматрање не би одговарало закону. Сем тога изазвало би многе жалбе те би настало поновно срачунавање плата