Учитељ

522 УЧИТЕЉ

и нови издаци на накнаде не само многим садашњим учитељима, него и онима и у пензији, који су преведени на нову плату према, чл. 79. без обзира на то кад је који раније повишицу добио, а било би доста њих, који би пра 27. год. добили највећу плату, што би било противно чл. 88.

Државни Савет поново је проучио овај предмет и с погледом на напред наведене против разлоге Министрове нашао:

1. По чл. 1. и 6. закона о учитељ. платама од 31 марта 1881 год. учитељи основних школа имали су најмању плату 800, а највећу 9450. дин. на годину. Повишица до највеће плате било је шест. Прве три свако по 250, а друге три свако по 300 дин. Повишицу могли су учитељи добити кад су им за четири године узастопце белешке о успеху у ошштем ресултату износиле најмање 4., а нису за то време добили ни једну слабу или рђаву оцену.

9. По закону о народним школама од 26 јуна 1898 године а по чл. 53 и 57. основна плата, била је 800., а највећа 2400. д. годишње. Повишице учитељи добијали су периодски после сваких пет година, само ако им је општи ресултат оцена за то време износио врло добар. Година у којој је учитељ добио слабу оцену није се рачунала ни за повишицу ни за пензију.

3. Садањим законом о народ. школама од 19. априла 1904. год. по чл. 48. оцене су: одличан, повољан и неповољан, 4 по чл. 33. повишене су плате. Основна остала, је 800, али је највећа плата повишена на 3000 дин. годишње. До највеће плате учитељ може доћи, поступно, по периодским повишицама ако је у одре-

· ђеном периоду имао одличне и повољне оцене, јер година у којој

је добио неповољну оцену не рачуна се за повишицу плате. |

За прве две повишице служи се по 5, а за остале по 4. Г. Прва је повишица 250, друга. 300, трећа 350, четврта 400, а пета и шеста по 450. дин. годишње, тако да учитељ у почетку 24. 10дине своје службе добија 3000. дин. годишње плате.

4. Разлика је између раннјих и садањих закона, што је по рапијем закону била мања највећа плата, што су се тражиле строжије оцене и што ву биле дуже периоде а мање повишице. Садањи закон даје учитељима веће користи, али периодске повишице везује за године проведене службе, јер највећу плату по поступним периодама које се морају да одслуже, даје тек у почетку 27-ме год. службе.

И у сличном случају по жалби М. Р.М. учитеља из Шапца противу решења Министра просвете овако исто применио је закон и одлуком од 4. новем. 1905 год. Бр. 7961 жалбу жалиоца одбацио као неумесну. Разлика је између ових што је Милан тражио трећу, а Петар ТУ повишицу.

7. Решење Министрово од 29 априла 1905 год. Бр ви; правилно је, јер жалиоц Петар није навршио 18 год. службе, колико се тражи по чл. 38 и 39. закона.