Учитељ

О УЧИТЕЉСКОМ РАСПОРЕДУ 549

су се самном у погледу: религије, српског језика, земдрописа и историје (сем изучавања доба од 1804—1813 год. јер су они да се ово доба изучава као и до сада). А нисмо се могли сложити у погледу изучавања граматике, вештина и природних наука; они налазе да граматику треба и даље задржати у програму осн. школе, да и програм из вештина треба детаљисати, и да у главном има остати исти сем програма из цртања за који препоручују Н. програм г. Стефановића штампан у „Просв. Гл.“ од 1907. год. За програм из природних наука налазе да треба да буде општи — једнак за све.

Колико сам знао и умео с овом питању, рекао сам; нека и други то учине, па ћемо ускоро имати доста добар наставни програм за овн. школу. „Камен по камен палата, зрно по зрно погача.“

Мих. П. Мипошевић учит. — Београд.

О учитељском распореду

Према закону о народним школама празна учитељска места попуњавају се стечајем, који се објављује преко службених листова. Тај стечај расписује министар просвете, сваке године, најдаље до 1 маја, а избор кандидата врши комисија од пет чланова, коју бира Просветни Савет, и у који улазе: референт за основну наставу, као председник, два професора и два учитеља из Београда. (чл. 35 шк. закона).

Комисија предлаже за свако место, од пријављених кандидата за то место, по два кандидата који имају најбоље и најјаче квалификације, па министар једнога од њих поставља стално за то место. — Тај избор, или учитељски распоред, како се обично „зове, комисија је дужна доставити министру најдаље до 16. јуна.

У чл. 37. школскога закона вели се, да стечајем непопуњена, места и празна места, која се укажу у току школске године, министар сам привремено попуњава новим учитељима. А тако исто по овом члану, сам министар распоређује п поставља привремено, по молби, и све оне учитеље и учитељице који су остали без места, кад је стечај завршен и министру предат на потпис. —