Учитељ
ИНТЕРНАТИ У ЕНГЛЕСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ 557
да је дете већ научено да се брине о самоме себи, предложио је управитељ пансионата Демулену, да пошље свога сина самог, без пратње, из Париза натраг у Енглеску.
— Шта ти се највише допада у твојој новој школи: упитао је Демулен свога сина. Младић је неко време размишљао па ће рећи:
— У нас нико не лаже.
— А зашто:
— Зато, јер нема потребе, нема шпијунаже.
И заиста су у енглеским пансионатима лаж и притворство сасвим одстрањени. Кривци без поговора признају своје погрешке и апсолутно никоме није дозвољено да му се за то подесмехне. У признавању погрешака, лежи јачина духа. Лажљиви ученици не могу остати у заводу. Да неко призна своју погрешку и да за њу одговара, сматра се у овим заводима за храбро дело. То га дело. приближује и друговима и васпитачима. Кад васпитач хоће кога, ученика пред ким да похвали, он то чини овим речима: „Овај није страшљивац; он се не боји да каже пстину“.
Тога ради, Демулен је предузео, да реформише пансионате у Француској. Он захтева, да се пансионати преместе из градова. у села, да се оснивају на отвореним местима нарочито по речним или морским обалама. Око њих треба да има у довољној мери зиратне и родне земље, где бп се могла неговати и земљорадња и деца настављала у пољопривредним поукама. Ту треба да има и пчеланика и расадника свега благороднога воћа и дрвећа. А ради религијскога васпитања, треба да је у близини и црква.
Но Демулен се није задовољио само теоријским разлагањима. Он је и у пракси предузео све потребне мере да на француској основи накалеми енглеско васпитање, и да новим интернатом замени досадашње француске интернате. Он је добровољним прилозима купио једно велико имање у Нормандији, Де Ром, два часа далеко од Париза. Имање је велико 23 хектара. На њему се налази повише кућа и обичних зграда. Ту су паркови, њиве, ливаде, шуме и остало. Ту је он основао свој пансионат по угледу на еглеске. У пансионат се примају деца од 8—15 година и број је њихов ограничен. У пансионату добијају ученици апсолутно све. За време одмора предвиђена су и путовања ученичка по Енглеској и Немачкој, ради изучавања језика енглеског и немачког и ради упознавања стране културе.
Ученици за све то плаћају годишње на име школарине и издржавање по 2250 дин.