Учитељ

574 УЧИТЕЉ

почетку ове књиге напћи на оно, што нам се неће допастн. Прве нам реченице казују да ову књигу, овакву како је написана, дете неће моћи прочитати; а разумети, о томе не треба ни говорити.

Ево те реченице: „Чућеш понеке људе, како исмевају родољубље, а видећеш друге како се размећу, да су тобоже претекли своје доба тиме, што говоре о родољубљу као о застарелој врлини“. Овом нрвом реченицом јасно је показано да ово дело није написано за школску децу и српски народ и да ову прву реченицу може разумети тек ђак виших разреда гимназије.

Одмах мало ниже писац с претњом говори: Добро. утуви ово: баш и кад би код људи љубав према отаџбини престала бити нагонска. (курзив је наш) здрав разум би је повратио и учврстио, јер ни једно осећање од ње није потребније“. Овако написано још мање може разумети наш ђак, полуписмени сељак, занатлија и трговац. Овако је написана цела књига. Наводити још што, значи, да би требали целу књигу преписати.

А речима: „баштином своје отаџбине“, „удешено за виши

душевни живот“, „проникнеш у тајне васељене“, „у својим чедним недрама“, „од локалних задевица“, „да обезбеди неповредно склониште цивилизације“, „живот није расплинута снага која. се

повија. по случају“, „потпуно солизарни“, „хармоничну целину“, „друштвени задатак“, „морал је постојао пре моралности“, „социјилои нагон“, „привилегију солидарности“ итд. ит,д. као и многим и многим другим учињено је, да и кад би се могла књига "прочитати, маса нашега народа неће моћи разумети ни један мали део, па следствено, неће моћи обогатити ни свој разум ни свој дух. — Цела је књига тешка, сухопарна и до зла бога шенденција моралисања. Готово свака ти реченица казује отворено, јасно, готово заповеднички, да чиниш ово или оно, или пак да то не чиниш. По где-где се обећава а богме и прети.

Књига сама по себи за онога, који буде имао стрпљења и решености да је прочита, може имати вредности, јер у њој има пуно мисли, које су добре и тачне. А за народ биће од користи тек онда, кад буду обучене у народно рухо, и кад се буде писало онако како народ говори. А наш народ, с малим изузетком, баш лепо говори. ;

Све норме, које писац намеће с неке висине читаоцу, народ ће пх примити и имаће трајне вредности тек онда, ако се оне истакну помоћу живог примера и очигледности.