Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 91

Да ли је Одбор Стаменковићеве Задужбине срећно изабрао дела и да ли је овим двема књигама постигнуто оно на шта је велики и племенити дародавац мислио — мало ниже изложићемо.

Дародавац последњом својом вољом тежио је да Српском Народу у Србији и ван Србије помогне на тај начин, што ће му пружити сваке године по једну књигу са одабраном и једром садржином. Тачно поимајући, да се један народ може подићи на виши ступањ образовања, материјалног благостања илп ма чега другог на тај начин, што ће се он почети да препорођује из основа, тачно је мислио, да ће његов „дарак“ учинити истинску помоћ Српском Народу, ако му се књиге буду раздавале „чрев школске деце“.

Па када је пок. Стаменковић тако мислио и када сеп сам Одбор с њиме сложио, онда је требало писати књиге за школску децу и околину у којој се налазе та деца. Другим речима треба написати књигу таквим начином излагања, да ју та школска деца, којима је стављено у дужност да књигу растурају, могу разумети и примити, како она тако и њихова околина у коју књига улази.

Читаоцу треба да је књига мила. Читаоцу се не мили књига, која је написана таквим начином излагања, да ју не разуме или коју с тешком муком разуме. Тешка, сувопарна књига неће се читати. Она мора да одговара интелектуалним моћима читаоца, у противном она је мртво, закопано благо,... Ваљда услед тога наш народ и не може да се навикне на књигу. И кад хоће да чита он тражи нешто лако, занимљиво, увек по малом фантастично. Што књига не улази у народ, није он крив, већ наша интелегенција, која пишући књиге, пише их са таквом садржином п стилом, да их може читати само онај, који је добро писмен, који је тако рећи прошао кроз вишу школу. А полуписмени народ п даље тражи Вукова дела, вечите календаре, разне бајке а у последње време, за његову срећу, „народне новине“.

Велика је погрешка што писци мисле да ће својим писањем учинити поправку, око у вњизи изнесе масу правила и моралних закона. по којима ће се у животу владати. Још је горе ако читалац запази да се баш то њега тиче и да се баш то њему говори, јер истива увек боде. Јаки примери, обучени у згодну форму, учиниће јачи ефекат, него ли гола моралисања м придике.

Тешка, пуна правила и моралисања је и Родољуб.

Ако пређемо преко биографије пок. Димитрија Стаменковића, која је за школоване људе у сваком погледу одлична, па ћемо у