Учитељ

ИСКАЗИВАЊЕ МИСЛИ КОД ЂАКА 628

8. Знања добијена чулним посматрањем, очигледношћу, потпуно су својина дечије душе. Све што је у истини духовна својина наша, а посматрано очигледно, добило је своје опредељење у речима, па природна ствар да се те мисли могу и исказати.

П Питања и одговори

Говором човек исказује све мисли; говор је веза за мисли лица; по говору се цени како је и колико правилно мишљење једног лица о извесном предмету. Код деце у осн. школи ваља с тога обратити нарочиту пажњу на говор. Поред тога што се обраћа пажња на правилност с граматичке стране, још већу треба пажњу обратити на ред, ток мисли које се исказују тим говором. Говор дечји, исказивање мисли, не заузима нашу пежњу самоу једном предмету, већ обраћа наше старање у свима предметима, свакога часа у школи, па и изван ње. Уз остала помоћна срества да се говор детињи поправи, да се дечије мишљење изештри и расветли, као видну улогу игра и вештина стављања питања. Ова вештина захтева врло много муке и пажње. Хоће се да се дух дечији образује помоћу вештине питања, да се детету стави у покрет мозак ради размишљања о ствари о којој се пита и најзад да се дете изазвато згодним питањем натера да своје мисли правилно искаже, да да одговор на постављено питање. Лудо би било тражити од младих учитеља да буду у овоме прави мајстори и да задовоље све захтеве ове вештине, али се од свакога тражи да се стара да себи прибави практичну употребу, која се може постићи вредноћом. Оваком учитељу, педагошки образованом, треба да су познати општи захтеви о стављању питања. Ја их овом приликом нећу поновити, јер нам за то требу 12—15 тачака, али не пропуштамо напоменути да у настави у опште вештина питања игра врло видну улогу, — питања су врло често подстицај да деца извесне мисли репродукују у сБести, да их приберу и правилно искажу. Невештина, пак, у стављању питања буни ученике, растројава