Учитељ

642 У ЧИ ТЕ Љ

По првом се начину од умаљеника узима онолико јединица, колико има у умалитељу; по другом се начину на умалитеља набраја или додаје онолико јединица колико треба да изиђе умаљекик. Из овога видимо да остатак казује за колико је умаљеник већи од умалитеља.

__ Кад нађемо колико нам треба додати умалитељу па да изађе умаљеник, онда смо у исто време нашли и остатак.

На основу свега овога можемо одузимање на овај начин да извршимо и са већим бројевима, нпр.:

258 — 145

На ових 5 јединица треба додати 8, па да буде 8; то се 2 пише испод црте итд. краће се казује: _Биз2 јесу 8; пишем 8 4 и 1 јесу 5; пишем 1 итд.

За овим настају вежбања и задаци у неограниченом обиму бројева, па се онда прелази на одузимање га садржавањем.

Неки наставници ово одузимање изводе на начелу: да се остатак не мења, кад се и умаљеник и умалитељ повећају истим бројем, и да према томе, ако повећамо умаљеник са 10 морамо то исто учинити и са другом цифром умалитељевом. Признајем да се и овако деца могу обучити писменом одузимању; али им су·" штина његова остаје нејасна и непозната, а рад механички. Сасвим је друкчије ако се подеспим пачином деца упуте да умалитељ у мислима сабирају са остатком да би изишле цифре умаљеникове. Претходно можемо израдити са децом један задатак по старом начину како деца уче у ПиШр, нпр:

585 умаљеник или збир умал. с остатком — 286 умалитељ (1 сабирак) 249 остатак (П сабирак)

Пробајмо сад да саберемо умалитељ с остатком овако:

6 и 9 јесу 15; 5 имамо записато у умаљенику, а 1 задржавамо. 1 и 8 јесу 9 и 4 јесу 13; 3 имамо записато а 1 задржавамо.

1 и 2 јесу 3 и 2 јесу 5; 5 је записато у умаљенику.

Сад деци треба показати да се исто овако може да радим кад би остатак у овоме рачуну обрисали, или кад би био непознат.