Учитељ

КОВЧЕЖИЋ 669

средства да не погреши. Покушај совим заводом у коме деца има да буду одгајена под сталном пегом лекаревом и упуством најискуснијих пепхолога и педагога, сигурно ће допринети много сазнању домаћег васпитања. Видеће се, у колико може бити остварена романтичка фигура Жан Полова о подземној ложи, у којој би се имало васпитати дете од рођења; у којој би сви случајни, ненамерни утисци били уклоњени; где би све било идеално. Помишљаће се на све, на шта би могла душа реагпрати; не би било ничег непотребног, сувшшног, опаког, неприличног. Најнезнатнија, грађица унета у духовну зграду детињу била би смишљена п оцењена, од најмудријих. Видеће се како постаје карактер пи личност, п шта је ту пресудно: наслеђено или стечено; може ли заменити материнску љубав, ма била она и неразумна, рационално и хумано поступање; од чега зависе емоције: афект, темпераменат, нарав, нервозност п т. п. Једном речи све ће бити посматрано, измерено, срачунато, пуштено, вузбивено... јер ће све бити свесно п с планом, разумно, научно, матемачки тачно, као у каквој најсавршенијој машини. Е

Има ли лепшега покушаја да се људска машта једном умпри, бар стим, шта се сме очекивати од васпитања пи колика је његова моћ!

Износећи ову оригалну новину у Руса, поменућу и то, да се данас Пеихологија уопште не изучава као некад спекулативно, априорно, то јест, пе филозофира се полазећи од уопштених појмова као што су простор, време, узрок, супстанциалност душе, њена бесмртност и т. подб. представа и др. па се на основу обичног искуства утврђује ошште зпање о томе, и свуд употребљава опит, толико, да се Психологија свела на Природну Науку. Данас нема веће катедре на универзитету где се би се Психологија предавала без своје лабаторије, то јест, без психофизичког кабинета у ком се невероватно финим инструментима мере п најтананије појаве душевног живота. Шта више Талијани су толико далеко отишли да Психологију и не излажу друкче до ли физиолошки и, скоро свуд, замењују психолошка имена са (ет сетеђтан; чак су је доделили медецинском факултету, а не филозофеком. Без сумње је то претерано, јер Психологија, као и све друге, . т. вв. духовне науке припадају својом главом филозофији; нити. уопште може бити ма каквог научног поља са, кога би била искључена философија. Само се тиче метода истраживања истине. Данас,