Учитељ

СЛОБОДА И НАСИЉЕ У ШКОЛИ 695

кадгод им се хоће, — утицај је учитељев тако јак, да сам се ја у последње време бојао, да дисциплина предавања, распореда и оцена, и неприметно за њих, не ограничи њихову слободу тако, да се сасвим не покоре лукаветву наше намештене мреже поретка, да не изгубе могућност избора и протеста.

Што они и даље долазе у школу радо, премда им је остављена „слобода, ја никако не мислим, да то доказује нарочита својства Јаснопољанско школе; ја мислим да би се у већини школа то исто поновило и да је жеља за учењем код деце тако јака, да се деца, зарад задовољења те жеље, подчињавају многим тешким условима и праштају многе недостатке.

Могућност таког бежања је корисна и неопходна само као средство обезбеђења учитеља од најјачих и најгрубљих погрешака и злоупотреба.

"Учитељи састављају дневнике свога рада, које саопштавају један другом недељама, и према томе састављају себи планове предавања за идућу недељу. Планови се ти не остварују сваке недеље, него се мењају према захтевима ученичким.

Последице таког држања (према школским плановима и дечјим захтевима) биле су те, да учитељи пису сматрали као најбољу — своју методу, но су се трудили да дознаду и друге методе, трудили су се да се зближују о другим учитељима, да дознају и њихове начине, да пробају нове начине, а, што је главно, да непрестано и сами уче. Учтпељ нигде није допуштао себи мислити, да су за неуспех криви ученици, — њихова леност, несташлук, (тупост), глувоћа, тепавост, — него је чврсто знао, да је за неуспег крив само он, п за сваки недостатак учеников илп ученички учитељ се трудио да нађе лек. За ученике су последице биле те, што су с вољом учили, увек су молили учитеље да држе зимске вечерње часове и били су потпуно слободни у разреду, што је, по мом убеђењу и опиту, главан услов успешног тока учења. Међу учитељима и ученицима су се увек успостаљали пријатељски, природни однови, при којима једино и може учитељ пот-