Учитељ

696 УЧИТЕЉ

пуно упознати своје ученике. Кад би ко хтео да по спољашњем првом утиску школе, одреди ону главну разлику између црквене, немачке и моје школе, главна би разлика била ова: у црквеној школи чује се нарочито, неприродно-монотоно викање свих ученика и овде онда строги узвици учитељеви; у немачкој се школи чује само глас учитељев и овда, онда бојажљиви гласови ученички; љ у мојој се школи чују — јаки и звучни гласови — и учитељски и ученички скоро у исто време.

За начине наставе последице ву биле те, да се ниједан начин наставе није примао или одбацивао стога. што се допадао или не, но само према томе, да ли су га ученици примали или га нису примали без присиљавања,

У тој мисли, да је за успешну наставу потребно не привиљавање, него пробуђење интереса код ученика, сложни су сви педагози мени противне школе. Разлика је међу нама само та, што се тврђење о томе, да настава мора изазивати интерес дечији, изгубило у броју других тврђења, која су противна томе тврђењу о развићу, у које су опи убеђени и на које присиљавају; док ја, међу тим,

изазивање интереса код ученика, што веће одлакшање и.

стога слободу и природност наставе — сматрам као основно и једино мерило доброг и рђавог учења.

Сваки покрет педагогике у напред, ако пажљиво разгледамо историју те ствари, састоји се само у већем и већем приближавању ка природности однова, између учитеља и ученика, у мањем приморавању и у што већем олакшању учења.

Аутор говори, да успех школе зависи од љубави. Но љубав не зависи од случаја. ЈЊубав се јавља само при слободи. У свим школама, које су основане са убеђењима Јавне Пољане, понављала се иста појава: учитељ се заљубљивао у своју школу; а ја знам, да се тај исти учитељ, ни при највећој могућој идеализацији; не би могло заљубити у школу, где седе у скамијама, где улазе на звонце и где шибају суботом.

==

= а