Учитељ

МОРАЛНА АУТОНОМИЈА И ВАСПИТАЊЕ 697

Проф. д-р Стев. М. Окановић. МОРАЛНА АУТОНОМИЈА И ВАСПИТАЊЕ

(евршетак)

15. Појмови пак моралне целиходности називају се моралним врлинама или дужностима. Појединачне моралне радње (у нашем сазнавању: социјалне представе) чине суп: страт, из којега се одвајају апстракције о врлинама и дужностима. Та апстракција бива на тај начин, што заједничке ознаке многих моралних радња по целисходности спајамо у садржину појмова о врлинама, односно дужностима нашим, Како се овде радња јавља из учиниочеве свести, то и нема, одношаја према ауторитету, нити се ознаке тога одношаја, узимају за образовање садржине појмова, као што је то случај с посредним врлинама. С тога се узимају као ознаке било мотиви саме радње било пак циљеви њени. Ако употребимо истоветност мотива многих конкретних моралних радња да образујемо садржину појма, који те моралне радње обухвата, онда образујемо појмове моралних врлина; а ако пак то исто учинимо с истоветношћу циљева, онда образујемо појмове о моралним дужностима.! И ове радње као и све друге остављају диспозицију своје врсте за даље изражавање воље дотичне особе, те се истовремено називима ових појмова називају и те моралне диспозиције саме воље. Поједини називи за моралне врлине и дужности од вајкада су били истовремено и називи за личне моралне особине онога, који их има. Али је између ових диспозиција и оних морално несвесних навика разлика у томе, што се оне нису задобиле аутоматеким обнављањем, већ обнављањем, које је потицало из мотива. У тим мотивима је изражена целиходност, тај принцип моралнога рада на томе ступњу; у њима је суделовање наше више моралне свести у опредељивању воље наше.

16. Била би ствар детаља, да овде изнесемо опсежну

: Жипаћ, Епик. 2 Ап. -Уншсал 1892. „Рје Тивепађесте Таззеп јепећ (вЊШећеп) Тћаффезаца уогацесууејве ипфег дет Сезје зрппкје дез Мобув, Фе Реећ фест Те ппфег дет дез Улуеска аш.“ бтр“ 591:

УЧИТЕЉ 45