Учитељ

МОРАЛНА АУТОНОМИЈА И ВАСПИТАЊЕ 708

мора да је концентрациона тачка у наставноме плану васпитне школе. Све остале наставне струке ваља да су око ње сконцентрисане, а томе ће, субјективно, одговарати и асоцијације резултата обраде историјскога градива у настави са васцелом свешћу учениковом. А по сили тих асоцијација пак јавља се примена моралних појмова на све области нашега рада, па ма из које области наше свести били мотиви тога рада. По сили њиховој човек се јавља као морално јединство, као етички звесна личност. А таква само личност може да поступа етички аутономно. Према, свему овоме види се, да је за образовање моралне аутономије неопходна разнострука веза свега наставнога гра дива с историјским градивом. Која школа то изоставља, напушта идеју о образовању аутономије моралне и престаје бити васпитна школа у правом емислу те речи.

Рг. Паја Р. Радосављевић — Њу-Јорк

Новији резујтати експерименталног Испитивања 0 дјеци : одраслима,

Азавев 0 ДЕ

Интересантно ће бити ако се изнесу некоји резултати новијих испитивања модерној дјеци и људима. Тврђења ових резултата, показаће нам како је непотпуно и слабо наше знање о живој дјеци и одралима. Џошто нема важније штудије од самога човјека, то је очевидна потреба да ову науку треба попети на степен тачности на којем се налазе остале науке.

Ово се не може постићи простом дијалектичком дискузијом, већ страственим испитивањем са точним инструментима, које треба. употријебити како на дјеци тако и на одраслима из свију сталежа.

Овим пеихо-физикалвим резултатима мора се додати и социолошка штудија свих спољашњих услова, у којима индивидуа живи још од свога дјетињста. Та комбинација психо-физике и социологије учиниће да обоје буду корисно по задружни живот.

Даље изложени закључци, и ако се оснивају на знатном броју случајева или експеримената не могу се узети само као тен-