Учитељ

СВЕТ ФАНТАЗИЈЕ У ЖИВОТУ ДЕЦЕ 115

почнемо умовати о себи итуђем свијету. Колико би Србе подигло кад наши. психолози и педагози почели да индивидуално и колективно испитују своје ђаке и народ у коме се налазе! За неколико година статистика експерименталних резултата о нашем роду дала би и страном свијету научна дата о нама, а да не спо-

мињемо саморадњу п сшварно расправљање што доноси овако испитивање.

Душ. Р. Михаиповић, уч. — Барич. Свет фантазије у животу деце.

пе О РУСКО =

Требали причати деци волшебне приче; — Питање је, које се у пракси решава врло просто: ако дете моли „причати штогод“ не само дадиља, већ и мати па ма какви били њени теоријски погледи на васпитање, — неразмишљајући почне му причати о „Црвеној капици“ или „Колачарској кућици“, или какву другу причу коју је сама у детињству слушала. Али се у теорији васпитања. волшебне приче не одобравају: кажу, да оне уносе у дстињи ум лажне представе, да прекомерно утичу на машту ит. д.. И негирања на те доказе нешто се мало чују. На сваки начин, да њих у пракси сасвим заборављају. Но не сви и не свагда ; понека искрена и савесна мати или васпитачица, под утицајем тих тврђења, рецимо, и не реши се да прича о „Црвеној капици“; свакако да то није штета; ако, пак, у место гатке уме интересно причати штогод из активнога живота, то је, наравно, још боље. Ну, можда ће она почети да брани и другима, макар само дадиљи, да прича бајке њеном детету, а њему ће забранити да их слуша. У васпитном послу, већ и поред тога треба ставити не мало забрана: није ли нужно додати једну у целом низу других Реч је о страшним причама, о привиђењима и мртвацима, које плаше децу и растројавају нерве. Сличне приче треба изоловати од деце једном за свагда, и ниједан разуман човек не треба да их штити. У заштиту, пак, оних простодушних дечјих и народних прича, песама и предања, где „страшнога нема а „чудесно“ је обучено у најмилију и најнаивнију форму — ставља се Корж Сандова (Аурора Дидван) у једном од својих мање познатих састава Назђоте да та ује.

Понешто је у мишљењу чувене списатељице мање као поетски парадокс. Њена је идеја, негледећи пак на то, интересна по својој

46%