Учитељ

744 | УЧИТЕЉ

признаће сваки, који га пажљиво испитује. У њему потпуно владају једнострана начела и са скоро средњевековним појмовима о знању и образовању. Оно се највише, скоро искључиво, обраћа. интелектуалној страни наше природе, разуму, жељи учити, скупљати знања. Али оно није у стању да пробуди побуде и подоб ности да се нешто изнутра испољи и створи корисно и уметничко.

Ми често чујемо приговор, како је увођење практичне радљивости у школ, наставу, уношење ручног рада и експерименталне наставе у природне науке и увођење осталих новина у наше школе иде на то, да се створе специјалисте и тиме да омећу садашњу пажњу ка свестраном образовању духа. На супрот томе мора се утврдити, да је баш садашњи начин васпитања тај, који у највећој мери служи специалисању пу својој једностраности управо чини да је немогућно да се добије дубље и шире опште образовање. Одбацивањем ручног и уметничког рада и наставе, која почива на практичној радљивости, данашња наша школа изрекла. је свој најоштрији суд противу себе и дала доказ, да се мора из. темеља изменити, ако се хоће да постане у ствари васпитна.

Кад смо показали начела једне такве модерне васпитне: школе на примеру Дуеовог васпитног система и опширније исти проценили, то се не сме превидети, да је овом Американцу био као углед Фребел. Он не цени друге немачке педалоге сем овога. и у његовим идејама се огледа Фребелов утицај. Не само да је: дечје забавиште постало битни део америчког школског система, већ је метода забавишта постала меродавна за боље америчке: школе. И Нотасе Мапп Бећоој у Њу-Јорку и вежбаоница педа-. гошког семинара Колумбије универзитета, где ради Дуе, јесте: таква васпитна школа у великом стилу.

Београд.

Превео из: А. Рађаћ, Ргакиасће Еглећџпс, страна 46.—54. Крста Јонић, учитељ.